ШТА СУ ЗАБОРАВИЛИ ЕНГЛЕЗИ: Британска хистерија поводом изложбе у Москви „1939. Почетак Другог свјетског рата“

• Знатан део објављених докумената тиче се московских преговора између СССР, Британије и Француске у августу 1939-те. А сведоче да су их Лондон и Париз намерно одуговлачили и избегавали да се изјасне поводом питања које им је постављао шеф совјетске војне делегације Клим Ворошилов: претпостављате ли – у случају заједничких операција против Немачке – пропуштање совјетских трупа преко територије Пољске?
• На четвртом заседању, до којег је дошло 14. августа 1939-те, шеф француске делегације генерал Думенк коначно је формулисао одговор: „Мислим да ће вас Пољска и Румунија, господине маршале, молити да им притекнете у помоћ“
• На то је Ворошилов резонски контрирао: „А можда неће молити“. Тада се огласио шеф британске делегације адмирал Дракс: „Ако Пољска и Румунија не затраже помоћ СССР – оне ће убрзо постати обичне немачке провинције, а тада ће СССР сам решити како ће са њима поступити“
• На изложби је и дневник Георги Димитрова, који сведочи да је Стаљин у затвореном кругу посвећеном пакту Рибентроп-Молотов, који Лавров сматра тријумфом својетске дипломатије, рекао: „Ми смо предност давали договору са такозваним демократским земљама и зато са њима преговарали. Међутим, Енглези и Французи су хтели да ми за њих црнчимо а да их још и ништа не кошта“

Пише: Владимир КОРНИЛОВ, РИА Новости

Чуђење изазива више него нервозна реакција неких западних коментатора поводом објављивања у Русији низа веома вредних докумената о времену пред Други светски рат.

Реч је о недавно у Москви отвореној изложби „1939. година. Почетак Другог светског рата“.

Могло би се рећи да је то догађај чији је значај тешко преценити. Јер, на изложби се могу видети оригинали јединствених докумената те епохе— тајни записници са саветовања, нацрти одлука, рукописне белешке вођа.

Посебно је драгоцено што су сви ти документи доступни и у дигиталном архиву, чак и из иностранства.

Али, не лези враже. Захваљујући листу The Guardian, британски читаоци су, на пример, сазнали да Москва том изложбом „покушава да оправда нацистички пакт“.

Управо тако: „нацистички пакт“.

Тако они пишу о совјетско-немачком споразуму о ненападању, познатом као Пакт Рибентропа-Молотова.

Жута европска штампа отишла је још даље.

The Daily Express тврди да Русија очајнички покушава да оправда нацистички пакт, оптужујући Европу и САД да су је својим држањем принудиле на пакт са Хитлером.

У том тексту нема никаквог доказа за „очајање“. А код The Daily Express крајње негодовање изазива и сама мисао да Британија за отпочињање рата у Европи 1939-те није ништа мањи кривац од других европских земаља.

Бројни западни коментатори цитирају наступ Сергеја Лаврова или министра културе Русије Владимира Мединског. Каче се за речи Лаврова да је пакт Рибентроп-Молотов „дипломатски тријумф Русије .

Међутим, нико од критичара није погледао шта садрже јер им се не би свидело.

Знатан део објављених докумената тиче се московских преговора између СССР, Британије и Француске у августу 1939-те. А сведоче да су их Лондон и Париз отворено одуговлачили и избегавали да се изјасне поводом питања које им је на сваком заседању постављао шеф совјетске војне делегације Клим Ворошилов: претпостављате ли – у случају заједничких војних дејстава против нацистичке Немачке – пропуштање совјетских трупа преко територије Пољске?

Ворошилов је притом јасно означавао два правца проласка трупа – кроз Галицију и Виљнуски коридор (њима је Црвена армија и прошла у септембру).

Англо-француска делегација је практично после сваког питања тражила паузу да се посаветује.

На четвртом заседању, до којег је дошло 14. августа 1939-те, шеф француске делегације генерал Думенк коначно је формулисао одговор: „Мислим да ће вас Пољска и Румунија, господине маршале, молити да им притекнете у помоћ“.

На то је Ворошилов резонски контрирао: „А можда неће молити“.

Тада се огласио шеф британске делегације адмирал Дракс: „Ако Пољска и Румунија не затраже помоћ СССР – оне ће убрзо постати обичне немачке провинције, а тада ће СССР сам решити како ће са њима поступити“.

Дозволите, зар се управо то није и догодило? И, за шта СССР криви данашњи Лондон?

Преко Дракса је била `нацртана` судбина Пољске у случају рата без подршке СССР, да правом Стаљина да у таквим околностима одлучи о судбини Пољске. А сада су на то заборавили и у Лондону и у Варшави.

Наравно, Москви никако није могла бити по вољи перспектива да цела Пољска постане немачка провинција и да се судари са Немачком један на један. А управо ка томе су Совјетску Русију упорно усмеравале водеће владе Европе.

За разлику од Варшаве, која се уздала у помоћ западних савезника, Стаљин није имао никакве илузије. Зато је позиција СССР била крајње прагматична.

Када је споразум о ненападању био потписан са Немачком, а шефови француске и британске делегације дошли да се опросте од Ворошилова, сложили су се са његовом опаском: „Није наша кривица што су представници Француске и Енглеске оволико дуго избегавали да се изјасне“.

На изложби је и дневник Георги Димитрова, који је тада био на челу Коминтерне, који садржи подробан опис аргументата које је Стаљин изнео на затвореном скупу посвећеном пакту.

Стаљин је, поред осталог, објаснио: „Ми смо предност давали договору са такозваним демократским земљама и зато са њима преговарали. Међутим, Енглези и Французи су хтели да ми за њих црнчимо а да их још и ништа не кошта“.

Само, ничега од овога, као ни осталог из изложених докумената, нема код оних који су се сложно окомили на Русију и оптужују је за „оправдавање нацистичког пакта“. Не уклапа се то у њихов наратив…

(Факти.орг)