Шта су све „Азовци“ радили у Маријупољу

Пљачке, отмице, убиства и маршеви с бакљадама – свих осам година екстремно националистички батаљон „Азов“ терорисао становнике Маријупоља, а чак су се и припадници полиције плашили да се каче с нацистима.

Када су маја 2014.године припадници националистичког батаљона „Азов“ прво пуцали на припаднике градског одељења украјинског Министарства унутрашњих послова који су одбили да растерају локални „Антимајдан“, односно протест против неуставног пуча у Кијеву, а затим и мирне демонстрације, ветеран авганистанског рата Валериј Чикишев донео је одлуку да се прикључи одредима побуњеника.

За убиство нико није одговарао

„Живели смо на Авенији Победе недалеко од комбината Азовстаљ. У лето 2014.године поред наше куће појавила се велика база „Азова“. Припадници батаљона ишли су оружјем, понашали се агресивно. Сви су их се плашили, осим мог очуха“, каже пасторак Чикишева, Иван Дегаљцев у разговору с новинаром РИА Новости Виктором Званцевом.

Пред одлазак у Доњецк Чикишев је отишао да се поздрави с пријатељем. Пошто се није вратио кући, његова породица је контактирала полицију. Оперативци су пронашли сведоке који су видели како се Валериј у дворишту посвађао са наоружаним униформисаним људима.

„Према њиховим речима, очух је „нокаутирао“ двојицу припадника нацистичке формације, али су други „Азовци“ почели да га туку кундацима. Бацили су га на земљу и одвукли у салу школе број 62 где су редовно тренирали. Тамо су га пронашли полумртвог. Позвали су хитну помоћ, али нису успели да га довезу до болнице, на путу је преминуо“, прича Дегаљцев.
Окружно тужилаштво покренуло је кривични поступак за убиство, али нико није приведен. Неколико месеци касније, материјали су предати тужилаштву Запорожја где је истрага обустављена. За убиство Валерија Чикишева нико није одговарао.

„Мој очух није прихватио нову власт. Он није хтео да прича на украјинском језику. Када су почели немири, одмах је изашао на барикаде. Никада није крио своје ставове. Зато су га и убили“, додаје он.

У марту су Дегаљцев и његова мајка отишли из Маријупоља у Русији. Он се нада да ће истрага бити настављена и да ће починиоци бити кажњени.

Нацисти имали одрешене руке

У Маријупољу су се многи људи суочили са бруталношћу припадника нацистичке формације „Азов“.

„Имао сам неколико багера и друге специјалне опреме“, присећа се локални бизнисмен Олег, који већ дуже време успешно сарађује са градском управом. „Када су 2013.године припадници „Азова“ дошли овде, почели су да одузимају утовариваче и багере. Постављају су своје захтеве: хајде ископај нам неколико јарака и ми ћемо ти све вратити. Изгледа да су се већ тада припремали за озбиљне уличне борбе“, објашњава саговорник.

Шест месеци касније, после Мајдана, „Азову“ су се придружили и други национални батаљони: „Донбас“, „Дњепар-1“, и „Дњепар-2“. Њихови припадници су радили шта су хтели. Узимали су новац од цивила и све што им се прохте, од аутомобила, кућних апарата, до накита и новца.

„У четврти на левој обали, где се налазе приватне куће, нема домаћинства где нису отели или аутомобил, или нешто друго. Нацисти су добили потпуно одрешене руке када су све нормалне полицајце прогласили „сепаратистима“ и почели лов на њих. На крају је 80 одсто људства отишло у Доњецк, а уместо њих је пристигао којекакав олош. Неколико пута сам подносио пријаве за пљачке, али их нису прихватили“, објашњава бизнисмен.

Шеф регионалног одељења је отворено питао бизнисмена: „Да ли ти то хоћеш да ја пошаљем два полицајца против десетак наоружаних људи?“ Безакоње се по правилу приписивало „неидентификованим лицима под маскама“.

„Године 2015. мој сарадник је кренуо новим бе-ем-веом кренуо на посао у Сартану и без трага и гласа нестао заједно са аутомобилом. Наш други ауто су припадници нацистичке формације „Азов“ узели на аутопуту, избацивши возача буквално на ливаду. Четири месеца касније, полицајци су пријавили да су зауставили овај аутомобил, наводно са пуним гепеком митраљеза. Покушали су да ми прикаче да сам возио оружје“, каже он. Након овога, већина запослених у Олеговој фирми је дала отказ, а компанија је банкротирала.
Бакљаде

Док су једни „азовци“ терорисали бизнисмене, други су на све начине мамили школарце у своје редове. Године 2014. формиран је покрет „Национални корпус“ на бази фудбалских навијача. Легализовали су га на највишем нивоу, а на негодовања родитеља нису обраћали пажњу.

„Замислите учитеља који каже деци да је час данас отказан. Онда у учионицу улази самоуверени припадник „Азова“ одевен у фирмирану одећу, с модерном фризуром и националистичким тетоважама и прича ђацима да су Украјинци изабрани народ који треба штитити, а да је Русија агресор. И све у том стилу. То се звало патриотско образовање“, објашњава он.

То се није радило само у школи, него су постојале и „ваннаставне активности“. На предлог батаљона „Азов“, хиљаде тинејџера је учествовало у маршу с бакљама, нацистичким заставама и портретима Степана Бандере.

Националисти су посебну пажњу посвећивали деци без родитеља. Ова социјално рањива категорија људи, по мишљењу „Азова“, била је идеална резерва. Године 2014. када се појавила опасност од напада побуњеника на Маријупољ, деца су помагала у копању ровова у близини Новоазовска.

„Тактика рада са тинејџерима, с обзиром на њихову психологију, била је веома промишљена“, напомиње бивши бизнисмен. „Школарце увек привлачи гомила жестоких момака, а неонацисти су били не само такви, већ им је било дозвољено да раде оно што су њима родитељи бранили. Сада, чак и ако сви „Азовци“ буду побијени, за многу децу они ће и даље остати хероји.“
Према речима Олега и других родитеља, биће потребне године да се ситуација преокрене и да се мишљење младих промени.