Шта слиједи након одустајања Бајдена од изборне трке?

Није случај без преседана да актуелни предсједник не иде на реизбор, али све оно што окружује Бајдена, почев од бриге за његову физичку и менталну способност да обавља функцију па до обима кампање уводи САД на до сада неиспитану територију, наводи Политико.

Бајден је и даље предсједник САД све док не буде инаугурисан нови у јануару, или док сам не одлучи да се повуче са те функције у неком тренутку.

Он је, међутим, на друштвеним мрежама навео да намјерава да заврши мандат.

Поставља се питање ко ће бити кандидат демократа да замијени Бајдена. Иако то што је сам Бајден подржао потпредсједницу Камалу Харис њој даје велики подстицај и вјетар у леђа, то још не значи да је њен избор сигуран, наводи Политико.

Демократе ће одржати конвенцију у Чикагу од 19. до 22. августа, а оно што је требало да буде „крунисање Бајдена“ сада постаје отворено такмичење на којем готово 4.700 делегата има одговорност да изабере Бајденовог насљедника, пише АП.

Кандидат за предсједника технички може постати свако ко добије најмање 300, али не више од 600 потписа делегата, а делегати могу да подрже само једног кандидата.

Пошто делегата има 4.700, то значи да би број кандидата могао да буде 15, али реално њих ће бити много мање, наводи Политико.

Делегати на конвенцијама традиционално гласају за кандидата који је добио примарне изборе или кокусе у њиховим државама.

Бајден је добио подршку најмање 3.896 делегата, а иако садашња правила странке му не дозвољавају да их преусмјери другом кандидату, његова подршка Харисовој несумњиво ће имати утицаја.

Како показују анкета АП-а и Центра за истраживање јавног мњења, око 85 одсто демократа сматра да би Харис била добра на мјесту предсједника, а тако мисли и 30 одсто опште популације.

Њен избор био би оправдан и у финансијском смислу, јер правила налажу да Харис може да потроши новац из кампање намијењене Бајдену, а средства износе око 91 милион долара, према посљедњем извјештају из јуна, наводи Глас Америке.

Да не би поступила по аутоматизму и изабрала Харисову, Демократска странка би могла да одржи отворену конвенцију и одабере неког од више кандидата.

Ту су гувернер Калифорније Гевин Њусом, гувернер Пенсилваније Џош Шапиро и гувернерка Мичигена Гречен Витмер.

Демократе морају да одлуче и ко би био кандидат за потпредсједника, а то би опет могло да изазове подјеле у странци.

Посљедњи предсједник који је одустао од кандидатуре за реизбор био је Линдон Џонсон, чије је ширење Вијетнамског рата 1960-их подијелило Демократску странку, али је он ту одлуку саопштио у марту 1968. године, осам мјесеци прије избора.