Шта после „ножа у леђа“ Француској: Дубока криза међу НАТО савезницима
19.09.2021. - 10:13
фото: Sputnik / Алексей Витвицкий
Тежина француских потеза којима је Париз одговорио на одустајање Аустралије од куповине њених подморница, превазилази комерцијални спор. Они говоре о дубокој политичкој и дипломатској кризи међу савезницима, која може да има утицаја и на односе унутар НАТО-а.
На најаву да ће САД, Велика Британија и Аустралија формирати нови безбедносни савез (AУКУС), као и на одустајање Канбере од куповине француских подморница, Француска је одговорила, прво, да се ради о „ножу у леђа“ Француској, а потом и повлачењу амбасадора из аустралијске, америчке и британске престонице.
Политичка криза изазвана комерцијалним спором
Одлука о повлачењу амбасадора је ретко радикалан потез међу савезницима, каже Душан Гујаничић, истраживач Института за политичке студије.
„Ово је потез који, по мом мишљењу, Француску подсећа да мора да преиспита своју улогу у оквирима трансатлантског савезништва у смислу да мора више да се посвети својим капацитетима“, сматра он.
Наш саговорник верује да је у процесу одлучивања да одустане од споразума са Француском, Вашингтон утицао на Аустралију „пријатељским убеђивањем“. Због тога сматра да се не ради само о комерцијалном, већ и о политичком спору.
Са комерцијалне стране гледано, Француска војна индустрија је потпуно независна, производни процес је заокружен и, како би тај процес одржавала, од виталне је важности да извози оружје, каже Слободан Зечевић из Института за европске студије.
Стога и не чуди жестина француског одговора на отказивање уговора који је, с обзиром на вредност од тридесетак милијарди евра, био од суштинског значаја за француску војну индустрију.
Када говори о политичкој страни кризе, Зечевић напомиње да се из ње може закључити да би ЕУ морала има своју одбрамбену и спољну политику, самосталне у односу на САД.
„Проблем је што Европљани, пре свега Французи и Немци нису успели да изграде заједничку спољну и одбрамбену политику, која је поприлично базирана на међудржавном консензусу, а чим постоји међудржавни консензус то значи да не може да буде ефикасних договора у тој области. Према томе, ово јасно показује европску геостратешку слабост у глобализованом свету“, каже Зечевић.
Криза је још једном подстакла француске званичнике да подсете на њихову стару идеју о формирању европских безбедносних снага, па је високи француски дипломата Клемент Боно позвао Европу да поново размисли о јачању аутономних одбрамбених снага, за шта, према његовом мишљењу, ЕУ има стручност, финансије и капацитете. Због чега би Америка осигуравала безбедност Европе, ако Европа то може сама да чини, запитао се он.
Како ће криза утицати на француски положај у НАТО
Ако се узме у обзир да се Француска у пуном капацитету вратила у НАТО тек недавно, када је, после 40 година, тадашњи председник Никола Саркози одлучио да врати своју земљу у интегрисану команду НАТО, неминовно се поставља питање како ће садашњи однос према Француској утицати на односе у северноатлантској алијанси.
Тренутна криза ни у ком случају не може да допринесе јачању поверења између савезника, ако су могли да погазе реч и пословни морал када је у питању блиски савезник, како ће се САД понашати према неким другим земљама, пита се Гујаничић.
„Не кажем да ће Макрон предузети неке ултрарадикалне потезе у смислу повлачења из НАТО, али да ће га ово добро замислити, сигурно хоће. Друго, ово што се догодило потврђује тезу да су очекивања да ће се Џо Бајден вратити на колосек сарадње са Европљанима била лажна. Од тога очигледно нема ништа. То је сада јасно и ово је можда најбоља потврда тога“, сматра Гујаничић.
Зечевић, како каже, очекује да се, након војно-дипломатског скандала са подморницама у француској јавности постави питање треба ли Француска да остане у интегрисаној команди НАТО.
Какве интересе Француска има у Пацифику
Још један моменат је, према Зечевићевом мишљењу, важан за разумевање тежине француског одговора на изазов упућен из Аустралије – то су интереси Француске у азијско-пацифичком региону, где Француска поседује низ прекоморских колонија које обухватају велику морску површину. Геостратешком сарадњом са Аустралијом и Индијом, Француска је настојала да учврсти свој утицај у том делу света – док је са Индијом закључила уговор о продаји авиона типа „Рафал“, уговор са Аустралијом требало је да заокружи геостратешку концепцију француског присуства у региону који у економском смислу постаје све значајнији.
„Међутим, сада су им Американци покварили посао. Очигледно је да је овде победила логика САД, логика стварања једне врсте пацифичког НАТО који би био базиран на партнерству између САД, Велике Британије, Аустралије и, вероватно, Новог Зеланда, Јапана, Јужне Кореје и Филипина. Све су то земље где ће Американци покушати да остваре водећу улогу, као што имају водећу улогу у Европи кроз НАТО“, закључује Зечевић.
Одлука о повлачењу француских амбасадора из Вашингтона и Канбере стигла је недуго пошто је амерички председник Џозеф Бајден најавио формирање новог савеза између његове земље, Велике Британије и Аустралије, истовремено најавивши да ће државу-континент снабдети нуклеарним подморницама.
Најава америчког председника подстакла је Аустралију да поништи уговор о куповини француских подморница вредан 31 милијарду евра, који је потписан 2016.
„Позван сам у Париз на консултације. Ово је уследило након најава које директно утичу на визију наших савеза, наших партнерстава и значаја Индо-Пацифика за Европу“, написао је на Твитеру француски амбасадор у Вашингтону Филип Етјен.
rs.sputniknews.com, Никола Јоксимовић
