На та питања даје одговоре у ауторском тексту за РТ Норман Луис, доскорашњи директор у компанији „ПрајсВотерхаусКуперс“, једној од четири највеће рачуноводствене фирме на свету, а сада челни човек компаније „Фјучур дијагнозис“ која се, између осталог, бави стратешким прогнозама.

Луис наводи како је термин „Велики ресет“ тренутно тренд на друштвеним мрежама, те да се ради о манифесту пост-ковид света који је написао Клаус Шваб, оснивач и директор Светског економског форума.

„Та визија будућности није завера, већ неискрен и нечастан манифест владајуће класе која није изабрана“, пише Луис.

Он подсећа да је „вирус потврдио националну државу и неопходност да обични људи буду део решења“.

Међутим, како додаје, „Велики ресет“ је „важан манифест који артикулише како глобална елита види будућност, али и како користи могућност коју им је дала пандемија вируса корона и света који се „никада“ неће вратити у нормалу, како би променили друштво у складу са својим замислима“.

„То је идеја коју помињу „прогресивни“ политичари и лидери широм света, од канадског Џастина Трудоа, до британског принца Чарлса. На површини, она може изгледати разумно. Изазови пост-ковид света биће велики. Економски пад и глобални карантин, не треба заборавити ни друштвене последице масовне незапослености и глобалног сиромаштава, биће без преседана у историји. Међутим, „Велики ресет“ је софизам и непоштење високог нивоа. Ко је одговоран, можемо се запитати, за стварање доскорашње проблематичне „нормалности“ којој се наводно никад нећемо вратити“, пише Луис.

Али, како додаје, „наравно да све те потешкоће немају ништа са милијардерима, политичким лидерима, водећим људима индустрије и врховним законодавцима који се шепуре у Давосу сваке године и преко острига и шампањца „брину“ о светским проблемима, од којих највише зарађују“.

„А идеја о „ресету“ је у најмању руку непоштена. Она значи да су глобална економија и друштво функционисали како треба пре пандемије короне. И да једноставно захтевају ресет, као када искључимо и поново укључимо рачунар. То заправо замагљује реалност, која је оваква: светска економија и друштво били су болесни пре ковида, а сада, јер су још више зависни од невиђених државних помоћи, које ће отплаћивати генерације, су у још опаснијем стању. „Ресет“ веома потцењује ниво економске пропасти са којом се суочавамо, економије којој је потребан озбиљан ремонт и стварних препрека за будућност“, пише Луис.

„Велики ресет“: Осам пројекција за 2030. годину

Он наводи да „Велики ресет“ представља осам пројекција за 2030. годину, које „показују како су његови аутори отуђени од стварности“.

„Његов тон је као код насилног учитеља, који зна шта је најбоље за децу и не толерише неслагање. То није дијалог, већ лекција коју треба да прихватимо без питања“, наводи Луис и објашњава шта су тих осам пројекција.

1. Ништа нећете имати и бићете срећни

Све што нам је потребно ћемо изнајмљивати и то ће нам бити достављано дроном. Да ли то значи да нећемо моћи да продајемо ни сопствени рад? Ако све изнајмљујемо, од кога то чинимо. Вероватно од оних који су власници свега, који ће, без сумње, бити много срећнији него ми. И достава дроном до 2030? Биће нам потребно више времена да добијемо потребне дозволе с обзиром на то колико су индустрија и владе постали несклони ризику.

2. Америка више неће бити једина водећа светска сила

Доминираће већи број земаља. То је леп начин да се избегне чињеница како ће у биполарном или мултиполарном свету (САД против Кине против ЕУ против Русије) глобално одлучивање бити чак и више отежане и незгодне. У пост-ковид свету, тенденције самодовољности, а не сарадње, представљају претњу било ком појму хармоничне глобалне владавине, а камоли координације.

3. Нећемо умирати чекајући на органе донора

Трансплантације ће бити ствар прошлости, уместо тога, нови органи ће бити штампани. Ово је дивна замисао и била би веома добродошла. Међутим, постоји незгодан проблем здравственог система који тешко може да се избори са сезонским грипом и који је морао бити заштићен од лечења болесних људи затварањем целокупне економије. Решавање овог проблема у року од 10 година захтеваће штампање више новца, који немамо, без обзира на органе.

4. Јешћемо мање меса

Месо ће постати повремена посластица, а не главна храна, а ми ћемо га јести мање, јер је то добро за животну средину и наше здравље. Ово је попут „избора“ који нуде државни телекомуникациони монополи: можете имати било који телефон који вам се свиђа док је црн. Збогом, слободо избора.

5. Милијарду људи биће расељено због климатских промена

За 10 година мораћемо боље да радимо на дочеку и интеграцији избеглица. Да ли мисле да треба да будемо гостопримљиви као ЕУ са својом „Тврђавом Европом“? Или да следимо америчку власт са добронамерним граничним зидом према Мексику? Можда мисле на принца од Велса који је отворио Бакингемску палату за избеглице?

6. Загађивачи ће морати да плате за емисију угљен-диоксида

Представљање међународне цене за емисију угљеника са циљем да фосилна горива оду у историју се представља као Свети грал. Узимајући у обзир лоше стање свих државних каса као резултате пандемије вируса корона и кризу иновација, ово је можда и најнестварније од свега.

7. Треба да будете спремни за одлазак на Марс

Научници ће смислити како да нас одржавају здравима у свемиру, што ће најавити почетак путовања како бисмо пронашли ванземаљски живот. Можда би могла бити добра идеја да нас за почетак одрже здравим на Земљи, посебно када су у питању пост-ковид смрти, не од вируса, већ због одложених третмана и операција. Ово је пука фантазија.

8. Западне вредности биће тестиране до критичне тачке

Међусобне провере и равнотеже у политичком систему, на којима су засноване наше демократије, не смеју се заборавити. Овиме сигурно не мисле на покушаје да се одбаце гласови за Брегзит или за Трампов избор 2016. године који се нису свидели елитама? Не сугеришу да би глобално неизабрана тела као што су Уједињене нације или Светска здравствена организација требало да имају предност над националним демократијама, чак и код одлука које су важне, попут оних у вези са климатских промена? Да ли желе да националне владе буду контролисане од стране неизабраних експерата и технократа, радије него да се ослањају на сопствене грађане приликом доношења одлука? То је потпуна пропаст.

„Велики ресет“ није тако велики нити нуди нешто оствариво

„Велики ресет“ ипак није тако велики. Нити нуди нешто ново или оствариво. Уместо тога, то је преиспитивање глобалистичког пројекта које покушава да искористи ковид кризу како би у први план ставило забринутости и фантазије елите и да зацементира њихове позиције у богатству и моћи и уведе нову еру диктата са врха на доле, пише Луис.

„Кључна тачка нереалности у свему томе је да је пандемија одбацила глобалистичке претпоставке на којима је заснована ова нова утопија (или, боље речено, дистопија). Ковид је вирус потврдио вредност националне државе. Само национална држава је имала ауторитет да уведе карантине и да обезбеди или покуша да обезбеди хитну финансијску помоћ како би надокнадила штету бизнису или појединцима насталу због карантина“, додаје он.

Према његовом мишљењу, „насупрот виђењу Светског економског форума, није се све променило као резултат ковида. Промене које су се догодиле само су убрзале и искристалисале тенденције које су претходно постојале“.

„Право стање ствари је јасније -. свет је још нервозан, и дословно и фигуративно, и опрез и избегавање ризика, као и осећај рањивости, и даље доминирају стањем духа елите. Алберт Ајнштајн је једном приметио да „ниједан проблем не може бити решен са истог нивоа свести која га је креирала“. Зато је појам „изградити боље“, који се налази у срцу „Великог ресета“, осуђен на пропаст“, сматра Луис.

Мисли да „Велики ресет“ „покушава да заобиђе најзначајнију лекцију пандемије: да је будућност много више зависна од воље јавности да прихвати реметилачке промене него од било ког програма трансформације“.

„Ми смо део решења, а не објекат према ком је елита дарежљива. Ми желимо да будемо власници светске агенде, и сада и у будућности. Ништа мање нас неће учинити срећним, чак ни ако наручујемо намирнице путем Интернета, а камоли да нам штампају ново срце или два“, закључује Норман Луис.