Шта је у темељу зверских злочина над руским војницима за које је одговоран Кијев

Огромна је одговорност украјинске државе због нацистичких метода мучења заробљених руских војника, јер није по среди само психопатологија појединаца који су извршиоци радова, већ колективна, до које је довело ћутање врха власти у Кијеву.

Монструозне слике иживљавања над заробљеним руским војницима у Украјини, па и оне где ни мртви нису поштеђени, методе над којима би се згрозили и они који су били родоначелници таквог начина ратовања, не само да већ круже друштвеним мрежама, него и медијима. Између вагања да ли такве сцене треба показати најширој јавности, јер не могу а да не узнемире, а можда и додатно инспиришу неке болесне умове, или не треба, ипак су се нашле у медијима. Да ли ће то бити разлог да део јавности са запада почне реалније да сагледава збивања у Украјини, не само тренутна, него дугогодишња?
До сада се тим поводом огласио саветник у канцеларији председника Украјине, Олексиј Арестович, који је оне у сопственим редовима који чине ратни злочин подсетио на Женевску конвенцију која не дозвољава тортуру над ратним заробљеницима.

То, како је приметио, значајно квари слику Украјине у „међународној заједници“ која би могла да јој ускрати помоћ. Крајње прагматично.

Психопатологија украјинских злочина

Кад се зна како се, међутим, такозвана међународна заједница, односно Запад, до сада понашао према дугогодишњем терору над Русима на истоку Украјине, рекло би се да нема претераног разлога за бригу.

Психолог, криминолог Добривоје Радовановић каже да су извршиоци таквих злочина личности психопатске структуре.

„Кад те психопатске личности имају системе вредности или изграде сопствене системе вредности, шовинистички, националистичке, нацистичке, онда треба бежати главом без обзира зато што су они спремни на све. На клање деце, на убијање жена, на све живо, на мучења, одсецања делова тела. То је патологија која се граничи са психозама, са душевном болешћу, али није душевна болест и постоји потпуна одговорност тих људи за оно што раде“, каже он за Спутњик.

Савремени облици нацизма

Овај психолог подсећа да је нацизам био карактеристичан по томе, али и напомиње да то није случај само са нацизмом хитлеровског типа, јер постоје и његови савремени облици, али и још неки дубљи политички правци који су набијени таквим „вредностима“.

„Није никакво чудо да имамо те сцене касапљења, или малтретирања, мучења, убијања. Те фашистичке јединице које су створене од таквих појединаца су управо зато и створене да могу да буду немилосрдне и да могу да буду фанатици и да убијају све оне до којих се докопају. Оно што у свему томе јесте јако чудно је да Европа допушта формирање таквих јединица и допушта задржавање у појединим државама такве идеологије“, каже наш саговорник.

Он констатује да у готово свакој земљи има остатака такве идеологије, али и да се паметне државе жестоко боре против тога. Оне које су мање паметне, на чијим водећим позицијама су људи из сличних структура, подржавају их и зато, како додаје, имамо читаву лепезу понашања у данашњем сукобу руских и украјинских снага.

Одговорност државе

Радовановић каже да је у оваквим ситуацијама огромна одговорност државе која то у суштини толерише, чак и гаји. Неке државе су спремне да подстичу формирање таквих идеологија, финансирају такве идеологије, јер те појединце употребљавају за прљаве ствари.

На подсећање да је Украјина уз САД била једна од две државе у свету која својевремено у УН није гласала за Резолуцију о борби против глорификације нацизма, неонацизма, ксенофобије и нетолеранције и да је уврстила пронацистичке војне формације у регуларну војску, наш саговорник каже да је то пут за стварање колективне психопатологије.

Колективна психопатологија

„Она се ствара масовном употребом медија, масовном употребом политике, идеологије, скупова на којима се млади људи одређене структуре личности индоктринирају. Не можете бити фашиста ако немате ту психопатску структуру личности. Држава сносе огромну одговорност за то. Довољно је само да то толерише, не мора да то подржава, не морају то да форсирају, али ако ништа не предузима онда је она одговорна за развој те идеологије“, каже Радовановић.

Чини се, како истиче, да је то случај са Украјином, да је дала прећутну сагласност таквим поступцима, формирању нацистичке идеологије због чега није чудно што унутар тог друштва егзистира толики број профашистичких организација.

Он каже да остаје само да се надамо да то није дубоко зашло у менталитет украјинских људи и да ће наћи начина да се изборе са тим.