Најважније тачке програма који је у осам тачака на отварању самита иницијативе „Појас и пут“ изнео кинески председник Си Ђинпинг су да ће се Кина безусловно отворити за стране улагаче, али и да се залаже за сарадњу на принципима интегритета земаља. Кинески председник јасно наглашава да његова земља не гаји колонијалистичке намере.
Овако консултант за страна улагања Махмут Бушатлија коментарише говор Си Ђинпинга на отварању самита поводом десетогодишњице иницијативе „Појас и пут“. У говору, кинески председник је у осам тачака изнео план за изградњу висококвалитетне сарадње у оквиру ове иницијативе.
Према Сијевим речима, „Појас и пут“ имаће вишедимензионалну мрежу повезивања, а светска економија треба да буде отворена. Кинеска развојна банка и Извозно-увозна банка Кине отвориће оквир финансирања у вредности од 48,75 милијарди долара, а кроз Фонд Пута свиле прикупиће се додатних 11 милијарди долара за подршку заједничкој изградњи пројеката на „Појасу и путу“; истовремено, биће промовисан зелени развој.
Кина ће наставити да напредује у научним и технолошким иновацијама, подржаће међуљудску размену и промовисаће сарадњу кроз „Појас и пут“ засновану на интегритету. Такође ће ојачати институционалну основу међународне сарадње у оквиру иницијативе, навео је кинески председник.
Кина на међународној сцени не наступа као колонизатор
Према Бушатлијиним речима, Си је реафирмисао основни принцип иницијативе „Појас и пут“ – да Кина овом иницијативом не задовољава само своје интересе. Пројекти се „кроје“ тако да се поштују и интереси оних земаља преко којих пролази „Појас и пут“.
„Они јасно потврђују чињеницу да неће колонизирати земље. Сарађиваће са земљама које хоће да сарађују и да партнерски уђу у пројекте. Нема никаквог наметања“, истиче он.
У практичном смислу, овакав став Кине огледа се у томе што инфраструктуру коју је Кина изградила у оквиру иницијативе користи не само Кина, већ и сви други.
„Када се прави путна или транспортна инфраструктура, то не користи само Кина. Користиће сви који су при њој – то прелази преко неке територије, кроз неке државе, које имају своје интересе. И у балансирању тих интереса и Кине, пројекти се планирају и изводе“, објашњава Бушатлија.
Кина улаже без политичког условљавања
И за новинара и дипломату Зорана Ђорђевића, вишедеценијског дописника из Кине и некадашњег трговинског аташеа југословенске амбасаде у Пекингу, најважније тачке Сијевог говора су оне у којима кинески председник најављује да ће се Кина безусловно отворити за стране улагаче, али и да се залаже за сарадњу на принципима интегритета земаља.
Најава да ће се Кина у потпуности отворити према свету, према Ђорђевићевим речима, нов је и позитиван потез, с тим што Си инсистира да то буду производна предузећа.
Ради се о програмском документу који ће се остваривати корак по корак и сличан је документима који се усвајају на конгресима Комунистичке партије.
„Тај документ подразумева не само бољу везу Кине са светом, него и бржи развој Кине и бржи развој земаља са којима Кина сарађује. Јер то је циљ: не само да ја сарађујем са партнером зато што он има користи, него морам да га убедим или му докажем да и он има користи“, објашњава Ђорђевић.
Изградња пруга кроз Транскаспијски коридор или развој лука, као што је лука Пиреј, донеће користи свим државама кроз које ови коридори пролазе. Конкретно, лука Пиреј у Грчкој је планирана да буде централна станица за промет робе према Европи, што ће, како Ђорђевић каже, бити јако добро за Србију. Такође, оно што је добро у Сијевом програму јесте то што он неће утицати на политику држава кроз које пролази „Појас и пут“.
„Разлика између, на пример, ММФ-а и Светске банке и других финансијских институција са претежним већинским капиталом западних земаља јесте у томе што Кинези не условљавају ништа политички. Видимо у овом документу да су определили око 50 милијарди долара (350 милијарди јуана) – тим новцем располагаће Развојна банка Кине и њихова Ексим банка – те банке дају зајмове, али без политичких условљавања, него само зато да се види обострана корист“, наглашава Ђорђевић.
Наш саговорник подсећа да је Си Ђинпинг био критикован у Кини због тога што је покренуо иницијативу „Појас и пут“. Међутим, испоставило се да је кинески председник успео да окупи 140 земаља и тридесетак међународних организација, а на самиту поводом десетогодишњице иницијативе склопљено је уговора у вредности од 97 милијарди долара, тако да самит може да се оцени као успешан.