„И сама ‘правила ратовања’ суштински су се променила. Порасла је улога невојних начина за постизање политичких и стратешких циљева, који су у низу случајева по својој ефикасности знатно превазишли снагу оружја“, истиче руски генерал.

„Све то допуњавају војне мере прикривеног карактера, укључујући реализацију информационе борбе и дејства снага за специјалне операције. Отворена употреба силе, често у виду миротворачке делатности и решавања кризе, користи се тек у одређеној фази, углавном ради постизања коначног успеха у сукобу“, наглашава Герасимов.

„У овом тренутку, истовремено с традиционалним, користе се и нестандардни приступи. Повећава се улога мобилних, мешовитих групација војске које делују у јединственом обавештајно-информационом простору користећи нове могућности система управљања и заштите. Војна дејства постају динамичнија, активнија и дају боље резултате. Нестају тактичке и оперативне паузе, које би противник могао да искористи. Нове информационе технологије су омогућиле да се знатно смањи просторни, временски и информациони јаз између војске и органа управе. Фронтални сукоби великих групација војске на стратешком и оперативном нивоу постепено одлазе у прошлост. Дистанциони, бесконтактни утицај на противника постаје главни начин постизања борбених циљева и операција. Уништавање његових објеката остварује се на читавој територији. Бришу се разлике између стратешког, оперативног и тактичког нивоа, офанзивних и одбрамбених дејстава. Употреба високопрецизног оружја постаје масовна. У војне операције се уводе наоружање засновано на новим физичким принципима и роботизовани системи“, наводи Герасимов.

„У њих спадају коришћење снага за специјалне операције и унутрашња опозиција за стварање стално активног фронта на целој територији супротстављене државе, као и информациони утицај, форме и начини који се стално усавршавају“, указује генерал и додаје да се све те промене одражавају на доктрине водећих земаља, које их испробавају у војним сукобима.

„У овом тренутку разрађене су концепције ‘Глобалног напада’ и ‘Глобалне противракетне одбране’, које подразумевају да се у року од неколико сати униште објекти и војска противника практично на било којој тачки земаљске кугле, а да притом буде гарантовано да неће бити допуштена неприхватљива штета од узвратног напада противника“, наводи генерал.

„У последњим сукобима појавили су се нови начини вођења војних дејстава, које је немогуће посматрати искључиво као војне. Пример за то је операција у Либији, у којој је успостављена зона забране летова, употребљена је морска блокада, широко су коришћене приватне војне компаније које су блиско сарађивале с оружаним формацијама опозиције“, упозорава генерал.

„Разматрајући нове форме и начине оружане борбе, не смемо да заборавимо на наше искуство. То су коришћење партизанских одреда током Великог отаџбинског рата и борба против нелегалних формација у Авганистану и на Северном Кавказу. Желим да нагласим да су током авганистанског рата настале специфичне форме и начини вођења војних дејстава. У њиховој основи су изненадност, висок темпо кретања, вешта употреба тактичких ваздушних десанта и заобилазних одреда, што је омогућавало да се на време схвате идеје противника и да му се нанесе осетна штета“, истиче Валериј Герасимов.

„Као допуна беспилотним летелицама сутра ће бојно поље бити испуњено ходајућим, пузећим, скачућим и летећим роботима. У блиској будућности могуће је стварање потпуно роботизованих формација које могу самостално да се боре“, наводи Герасимов.

„Најважнији блок проблема који захтева сталну пажњу повезан је с усавршавањем форми и начина употребе групних снага. Неопходно је поново осмислити садржај стратешких дејстава Оружаних снага Руске Федерације. Већ сада се јављају питања: постоји ли потреба за таквом количином стратешких операција, колико њих нам је потребно у будућности и у каквој форми? За сада одговора нема“, констатује Герасимов.

„У Северној Африци смо били сведоци реализације технологија утицаја на државне структуре и становништво уз помоћ друштвених мрежа. Неопходно је усавршавати дејства у информационом простору, укључујући заштиту сопствених објеката. Операција приморавања Грузије на мир је испољила одсуство јединствених приступа у примени формација Оружаних снага изван граница Руске Федерације. Напад у септембру 2012. године на амерички конзулат у либијском граду Бенгазију, активација пиратских дејстава, задржавање талаца у Алжиру потврђују значај стварања система оружане заштите интереса државе изван њених граница“, наглашава Герасимов.

„У Северној Африци смо били сведоци реализације технологија утицаја на државне структуре и становништво уз помоћ друштвених мрежа. Неопходно је усавршавати дејства у информационом простору, укључујући заштиту сопствених објеката. Операција приморавања Грузије на мир је испољила одсуство јединствених приступа у примени формација Оружаних снага изван граница Руске Федерације. Напад у септембру 2012. године на амерички конзулат у либијском граду Бенгазију, активација пиратских дејстава, задржавање талаца у Алжиру потврђују значај стварања система оружане заштите интереса државе изван њених граница“, наглашава Герасимов.

„Сложени и вишеплански задаци мировних мисија, које ће, вероватно, морати да решава редовна војска, подразумевају стварање принципијелно другачијег система њене обуке. Задатак мировних снага је у томе да се сукобљене стране раздвоје, да се заштите и спасу цивили, да се допринесе смањењу непријатељског потенцијала и да се успостави миран живот. Све то захтева научну обраду“, сматра Герасимов.

„До 2008. године, када је бројност армије у ратном периоду била већа од 4,5 милиона, те задатке су решавале искључиво Оружане снаге. Услови су се, међутим, променили. Сада борба против диверзионо-обавештајних и терористичких снага може да се организује само комплетном употребом свих безбедносних структура државе“, наводи Герасимов и додаје да је Генералштаб Оружаних снага Русије тај посао већ почео.