ДИЈАГНОЗА КОЈА МОЖЕ ДА ОБОДРИ СВАКОГ ЕВРОСКЕПТИКА: Шта Џорџ Сорош препоручује Европској унији

Којим ће путем Европа наставити? Задовољство Џорџа Сороша, или његово незадовољство, представљаће добар индикатор.

Џорџа Сороша, милијардера, финансијског шпекуланта по општем уверењу, несебичног филантропа по личном схватању, треба саслушати пажљиво. Реч је, уосталом, о човеку чији је утицај на процесе који се одвијају широм света поприлично озбиљан. Не сведочи о томе само његово ангажовање на истоку и југоистоку Европе кроз његову „Фондацију за отворено друштво“ које нас већ четврт века подводи евроатлантском интересу без обзира на наше интересе, већ и његова умешаност у мигрантску кризу која потреса Европску унију (Сорошева фондација на свом веб–сајту и сасвим отворено признаје да, преко разних организација са којима сарађује, потпомаже долазак милиона миграната у Европу, а мађарски премијер Виктор Орбан и отворено га је оптужио да је један од главних архитеката мигрантске кризе), те чињеница да је 2008. године финансирао председничку кампању Барака Обаме, а тренутно је један од главних финансијера председничке кампање Хилари Клинтон у Сједињеним Америчким Државама, чији би евентуални избор, несумњиво, Сорошев глобални утицај ојачао и додатно.

У недавном опширном интервјуу који преноси „Њујорк ривју оф букс“, Сорош је говорио о стању у којем се данас налази Европска унија, о својој визији Европске уније, о разлозима због којих подржава немачку канцеларку Ангелу Меркел и не подржава Виктора Орбана и председника Русије Владимира Путина…

О стању у коме се налази Европска унија, амерички милијардер износи — невесело — дијагнозу која може да ободри сваког евроскептика.

„ЕУ је на ивици распада… ЕУ се сада суочава не са једном, већ са пет или шест криза истовремено“, каже Сорош, прецизирајући да мисли на грчку, руску, украјинску и мигрантску кризу, те на могући излазак Велике Британије из ЕУ којем се он противи („Уверен сам да Британија треба да остане у Европи не само из економских, већ, још и више, из политичких разлога. ЕУ без Британије била би много слабија унија.“).

„Мигрантска криза поседује потенцијал да разори Европску унију, најпре тако што ће изазвати крах шенгенског система отворених граница, и, коначно, подрити заједничко тржиште… Европска унија требало је да буде добровољна заједница једнаких, али криза евра претворила ју је у однос између дужника и поверилаца у којем дужници са тешкоћама испуњавају своје обавезе, а повериоци успостављају услове које дужници треба да испуне. Такав однос није ни добровољан, ни једнак. Мигрантска криза изазвала је и нове напрслине. Отуда, под ризиком је и само преживљавање ЕУ“, рекао је Сорош.

Какву пак Европску унију Џорџ Сорош прижељкује? То се открива кроз његове критике Орбана и Путина и похвале које упућује Ангели Меркел. Укратко, Сорош жели ЕУ као наддржаву, као што унитарнију творевину, која је потчињена Вашингтону.

Орбан је, каже Сорош, упутио изазов лидерству Ангеле Меркел у Европи, и то је учинио у орташтву са коалиционим партнером Меркелове Хорстом Зехофером, лидером баварске Хришћанско–социјалне уније.

„И тај изазов је врло реалан. Он напада вредности и принципе на којима је Европска унија основана. Орбан их напада изнутра, Путин споља. Обојица покушавају да преокрену процес подвргавања националног суверенитета наднационалном, европском поретку“, каже Сорош, дајући успут да се наслути и агенда сакривена иза његове бриге о мигрантима која изазива онолике потресе у ЕУ — мигрантску кризу, наиме, у складу са Сорошевим планом од 6 тачака за решавање те кризе чијем је разбуктавању допринео, треба искористити за европско преузимање бриге над (националним) границама у ЕУ, што је корак ка стварању тог наднационалног, европског поретка који Сорош прижељкује.

Отуда и његове похвале на рачун Ангеле Меркел која је својом политиком отворених врата за долазак миграната и сама почела да ради у корист агенде коју Џорџ Сорош заговара:

„У случају миграција, она је поступила принципијелно, и била је спремна да угрози своју лидерску позицију. Она заслужује подршку оних који деле њене принципе.“

И не само зато. Сорошеву похвалу немачка канцеларка заслужила је и тиме што је поступила онако како јој је наређено из Вашингтона, и Русији, због украјинске кризе, увела санкције (да је ЕУ увела санкције Русији по налогу САД, као што је познато, отворено је признао потпредседник САД Џозеф Бајден 3. октобра 2014, у свом већ чувеном говору студентима Харварда). Речи Џорџа Сороша које, у светлу тог Бајденовог признања, заокружују његову визију Европске уније, чији ће лидер постати онај ко Европску унију успешно потчини Вашингтону и одвоји је од Русије:

„Након што је председник Русије Владимир Путин напао Украјину, она је постала лидер Европске уније и отуда, индиректно, и слободног света… Супротстављајући се руској агресији, она је постала лидер који је ризиковао, супротстављајући се преовлађујућем ставу.“

Пред нама су дакле, угрубо, два могућа пута. Један нас враћа у Европу националних држава које самостално одлучују о сопственом интересу, други води у европску наддржаву која је самостална само да поступи онако како јој наложи Вашингтон. Ако је веровати неименованом немачком званичнику чије речи ових дана преноси агенција Ројтерс, тренутак истине наступиће већ на пролеће, када се мигрантска криза буде заоштрила доласком лепшег времена. Којим ће путем Европа наставити? Задовољство Џорџа Сороша, или његово незадовољство, представљаће добар индикатор…

Тагови: ЕУ, Џорџ Сорош