ШТА БИ РЕКАО ЊЕГОШ: Срби у Црној Гори у зони апартхејда
Фото: Спутњик
Положај Срба у Црној Гори је у зони апартхејда, истиче у разговору за Спутњик председник Извршног одбора Матице српске у Црној Гори, професор Владимир Божовић. Политички аналитичар Владимир Добросављевић оцењује да статус Срба могу побољшати само драматичне измене политичког система.
Информација о положају Срба, колико год била филтрирана од стране режима и режимских медија у Црној Гори, у последње време све више добија медијску пажњу, јер је положај на самој граници, ако већ и није у зони апартхејда, истиче у разговору за Спутњик председник Извршног одбора Матице српске у Црној Гори, професор Владимир Божовић.
„То верно потврђују и статистички параметри који показује да је број Срба запослених у државним институцијама макар десет пута мањи у односу на процентуални број у укупном становништву. Да не говоримо о бруталној дискриминацији српске језичке заједнице и све већим притисцима на људе који су припадници СПЦ у Црној Гори и на СПЦ као институцију“, наводи Божовић.
„Црна Гора је номинално грађанска држава, али ако у обзир узмемо све ове параметре, она је де факто држава једног народа, црногорског народа, и у одређеној мери држава коалиционих партнера у власти, Бошњака и Албанаца. Што се тиче уставно-правног положаја, уместо државе народа дефинисан је номинално-грађански концепт, али у пракси је на делу ситуација која улази у зону апартхејда“, оцењује Божовић.
Да је положај Срба у Црној Гори у последњих петнаест година изузетно лош, сматра и политички аналитичар Владимир Добросављевић. Он истиче да је статус Срба вероватно најлошији на просторима свих земаља бивше Југославије.
„Поред маргинализације српских културних, етничких и политичких институција, од СПЦ до културних организација, политичких представника, Срби су дискриминисани и у егзистенцијалном смислу, што показује чињеница да су Срби у минорном проценту запослени у државној управи, судству, тужилаштву, безбедносним структурама. Дакле, постоји један апартхејд који онемогућава Србима у Црној Гори да без обзира на проценат етничке структуре буду заступљени и да им се с друге стране без обзира на степен образовања који имају не омогућава да се запосле у јавном сектору“, објашњава за Спутњик Добросављевић.
Шта то беше ћирилица
Професор Владимир Божовић подсећа да је у време заједничке државе у образовном систему успостављен модел изучавања карактеристичних предмета које су у извесном смислу корен идентитета.
„Међутим, после стицања независности 2006. године дошло је до потпуне промене програмских садржаја у историји и у матерњем језику, тако да су многе компоненте које су раније биле темељ образовног система буквално збрисане, а успостављене су неке нове — под знацима навода — стандарди који су у суштини ишли у правцу брисања идентитеских корена овога поднебља, односно било какве везе са српским идентитетом“, каже Божовић. Он тврди да српска језичка заједница у Црној Гори не може да у образовном смислу идентификује себе, пре свега због постојања невероватног хибрида у смислу самог назива језика у образовном систему.
„Веровали или не, језик се зове црногорски-српски, босански и хрватски језик. Иако су доминантни захтеви српске језичке заједнице били да се деци која припадају тој заједници омогући да именују свој језик својим именом, на крају је то било онемогућено због уставно-правног насиља од стране режима, тако да тренутно имамо ову описану ситуацију“, истиче Божовић.
Да у Црној Гори ћирилицу више не признају као званично писмо,уверио се недавно и певач Владо Георгијев, иначе родом из Херцег Новог. Њему су црногорски органи наиме затражили да документе написане на ћирилици код нотара препише и овери на ћирилици.
Покушај урушавања Српске православне цркве
„Положај Срба из дана у дан све је гори, јер смо такође суочени са покушајем урушавања једног од стубова идентитета Срба у Црној Гори“, наводи председник Извршног одбора Матице Српске у Црној Гори професор Владимир Божовић.
Он објашњава да се новим Законом о верским заједницама покушава урушити СПЦ.
„Планирано је да се законом спроведе отимање имовине СПЦ, тако што би све оно што је изграђено пре 1918. године по аутоматизму прешло у руке државе. Тако би се Срби у Црној Гори заправо нашли у једној сличној ситуацији као што је недавно био случај са српском културном баштином на Космету у процесу пред Унеском. Мило Ђукановић је после прилично јасних отпора који није дошао само од СПЦ него и од осталих верских заједница најавио да ће наводно влада уважити одређене елементе и прерадити тај закон. Међутим, ја сам и даље уверен да оно што је суштина намере приликом идеје промене закона, а то је отимачина имовине СПЦ, да се то неће променити“, каже Божовић.
Уместо правног, политички лек
Професор Божовић сматра да у Црној Гори постоји огроман несклад између онога што је записано у Уставу, у позитивном законодавству и у функционисању друштва и државе у пракси.
„Да је постојао правни пут за побољшање положаја Срба он би већ био искоришћен, да Црна Гора функционише на бази класичних правних тековина и института, претпостављам да би се већ нешто урадило. За побољшање положаја српске заједнице нема правног лека, постоји једино политички лек — промена политичка гарнитуре“, сматра Божовић.
Политички аналитичар Владимир Добросављевић такође оцењује да је правни положај Срба који према последњем попису чини 30 одсто укупног становништва у Црној Гори, могуће променити само драматичним изменама политичког система.
„Решење је прихватање чињенице да у Црној Гори не постоји апсолутна већина ниједне етничке групације и да као таква Црна Гора треба да постане држава и српског народа који живи у њој“, оцењује Добросављевић.
