СРПСКИ ТРАГОВИ У ТРСТУ: Цар Лазар усред Понте Роса

Сунчано јутро у Трсту. Већ око осам часова град врви од људи – Тршћана и туриста. Разликује их само начин хода. Италијани, класично ужурбани, окупирани гласним разговорима, углавном мобилним телефоном. Они са других меридијана, пак, ходају полако, фотографишу, меркају сваку грађевину и споменик. Попут реке крећу се од Трга уједињења до чувеног Трга Понте Росо и Канала Гранде.

Баш ту, на Каналу Гранде, најчешће застају да фотографишу мостове. И једну палату упечатљиве фасаде коју краси црвено-бели камен у облику таласа и четири камене фигуре – цар Лазар, царица Милица, Милош Обилић и Косовка Девојка!

– Ово је палата Гопчевић, данас репрезентативна галерија и седиште тршћанских институција културе – објашњава водич изненађеним туристима из Србије. – Задужбина је богатог Србина Спиридона Гопчевића, председника Српске православне општине у Трсту од 1847. до 1854. године и блиског пријатеља Ђузепеа Гарибалдија. Осим тога, један од Спиридонових наследника, Марино Гопчевић, оснивач је неуролошког одељења тршћанске болнице.

Зачуђена група Срба, потом, одлази неколико корака даље, уз чувени тршћански канал. Пролазе поред лепих палата и мостова, али дах им застаје ту на углу Канала Гранде и Трга Понте Росо, испред Српске православне цркве Светог Спиридона, завршене 1869. године. Изграђена од белог мермера са плавим куполама и позлаћеним мозаицима – доминира овим делом Трста. Но, изненађења о српским траговима у Трсту, тек следе.

– Ова палата преко пута храма, ова велелепна грађевина, кућа је Јована Куртовића, најбогатијег Србина у Трсту с краја 18. и почетка 19. века – наставља водич. – Био је и највећи дародавац Цркве Светог Спиридона, па је и дом саградио преко пута српске богомоље. Дуж Канала Гранде и на Тргу Понте Росо, град красе и лепотом плене куће богатих Срба из 18. и 19. века – данас палате Ивановић, Вучетић, Николић, Шкуљевић… У суседству је и зграда у којој је данас неодољиви кафе „Стела Полари“, а саградили су га знаменити тршћански Срби. Близу аутобуске станице палата Трипковић…

Одговор на српско задужбинарство у Трсту крије се у великом приливу Срба у овај град половином 18. века. Историчари су забележили да су се издигли захваљујући „богатству Куртовића и господству Војновића“. Били су власници десетина раскошних палата, флота, трговачких предузећа… Истина је и да су и њихови потомци, данашњи Срби-Тршћани, цењени колико и преци. Нису више толико богати и утицајни, али су и даље признати стручњаци, инжењери, лекари, трговци…

– У Трсту и околини данас живи око 10.000 Срба – каже за „Новости“ Златимир Селаковић, председник Српске православне црквене општине у Трсту. – Већина ради у грађевинским и транспортним предузећима, индустрији, градским сервисима, геронтолошким установама, туризму, здравству, осигуравајућим кућама и трговини. Последњих година све више је и високообразованих младих Срба. Неки су дошли из Србије, а неки дипломирали на тршћанском универзитету. Највише је инжењера, адвоката, архитеката и лекара.

Међу Србима у Трсту, по речима нашег саговорника, нажалост нема директних наследника славних српских-тршћанских породица.

– После 18. века, први већи прилив нашег народа у Трст, био је седамдесетих година минулог века, после снажног земљотреса на североистоку Италије. Углавном су били грађевинци. Други талас насељавања Срба у Трсту био је деведесетих, током рата у бившој СФРЈ. Највише нашег народа тада је дошло из Хрватске и Босне – прича Селаковић.

По његовим речима, главно место окупљања нашег народа у Трсту је Српска православна црквена општина при храму Светог Спиридона. Неке од најлепших палата које су изградили тршћански Срби, власништво су Српске православне општине у Трсту. Она води рачуна да се беспрекорно одржавају као и да се користе према жељама њихових некада знаменитих власника. Постоји, каже, и неколико културно-уметничких друштава и спортских клубова. Најважнији задатак им је очување српске баштине, културе и традиције. Духовно стециште је Црква Светог Спиридона која је, тврди Селаковић, током богослужења недељом и празницима увек пуна!

– Срби у Трсту, међутим, нису окренути сами себи него активно учествују у свим културним, спортским и верским манифестацијама у граду. Све у одличној сарадњи са градским властима. Представници града Трста, истоимене провинције, али и регије Фриули-Венеција Ђулија, чести су гости наше црквене општине. Редовно нас, такође, позивају на сва значајнија збивања у Трсту и околини. Заслуга, наравно, највише припада Србима који живе и раде у Трсту – задовољно прича Селаковић.

ШКОЛА „ЈОВАН МИЛЕТИЋ“

СВЕ више Срба из Трста децу уписује у Допунску српску основну школу „Јован Милетић“ која ради при Црквеној општини. Број ђака је све већи, а ове године похађаће је више од 100 малишана.

– Настава је по образовном програму Министарства образовања Србије што деци омогућава да по завршетку школовања добију важеће дипломе. У томе имамо и велику помоћ и подршку Генералног конзулата Србије у Трсту – открива Селаковић.

 

Тагови: Канал Гранде, Косовка Девојка, Милош Обилић, Понте Роса, Трст, Цар Лазар, Царица Милица