СРЂА ТРИФКОВИЋ УПОЗОРАВА: Амерички рат са Кином био би монструозан, АУКУС повећао ризик сукоба

ТЕКТОНСКА промена у Индо-пацифичком региону је најважнији геополитички догађај 2021. године, тврди професор Срђа Трифковић.

Он објашњава да земље дуж његових обала чине отприлике две трећине светске популације.

– Оне производе највећи удео у глобалном бруто домаћем производу, поседују најмоћније војне снаге и зависе од најпрометнијих бродских путева на свету. То је такође потенцијално стратешко минско поље са бројним нерешеним питањима. Протеже се од Корејског полуострва на североистоку, преко Тајванског мореуза и спорног „азијског Медитерана“ Јужног кинеског мора и преко Малачког мореуза препуног пирата до индијског потконтинента, где Индија има напете односе са својим старим непријатељем Пакистаном, на западу и бори се са повременим граничним окршајима са растућим кинеским гигантом на северу – тврди професор Трифковић.

Историчар сматра да успон Кине, промена у равнотежи глобалних снага и жеља неких од кинеских суседа да обуздају њену асертивност, стварају нову и опасну геостратешку мешавину.

– Недавно то је обележено поновном консолидацијом Квадрилатералног безбедносног дијалога, познатог као Квад. Настао је 2007. године, али је остао неактиван више од једне деценије. Нови дух Куад 2.0 симболизовао је своје оснивање 24. септембра у Белој кући између председника Бајдена и три премијера: Скота Морисона из Аустралије, Нарендре Модија из Индије и Јошихиде Суге из Јапана. Био је то први лични самит лидера Квада, шест месеци након што су одржали виртуелни састанак. Стратешка сврха Квада била је јасна из напомене премијера Суге на самиту у Вашингтону да четири нације деле „непоколебљиву посвећеност заједничкој визији слободног и отвореног Индо-Пацифика“. Ова примедба сугерише да Квад има геополитичку улогу. „Слободан и отворен“ је била јасна референца на Кину, посебно на противљење четворице лидера полагању Пекинга на права на већи део Јужног кинеског мора као своју суверену територију – објашњава професор.

Срђа Трифковић објашњава да је још један, подједнако значајан потез, али са непосреднијим стратешким последицама, била изненадна одлука Аустралије, објављена средином септембра, да ће отказати свој програм куповине подморница на дизел мотор од Француске, што је посао вредан 66 милијарди долара.

– Канбера је саопштила да ће уместо тога радити са Сједињеним Државама и Британијом на развоју осам подморница на нуклеарни погон. Саопштење је изазвало шок и бес у Француској. „То је заиста убод ножем у леђа“, рекао је министар спољних послова Жан-Ив Ле Дријан за радио мрежу France Info. Контроверза би могла имати негативне последице по унутрашњу кохезију НАТО-а, што би у сваком случају била добра ствар и могла би затровати односе између Велике Британије и њених бивших партнера из ЕУ у годинама које долазе. Ипак, очигледно је да је Бајденова администрација била спремна да преузме ризик трансатлантског раздора, јер верује да ће користи од аустралијског споразума надмашити трошкове. То се чинило као јасно када су председник Бајден и британски премијери Морисон и Борис Џонсон одржали заједнички видео-позив 16. септембра како би најавили оснивање новог регионалног трипартитног безбедносног пакта познатог као АУКУС, који је — чак експлицитније од Квада — настојање да се супротстави и обузда Кина. Осим што дозвољава Аустралији да користи тајну нуклеарну технологију коју обезбеђују САД, нови АУКУС пакт не оставља никакву сумњу ко је потенцијални непријатељ који је подстакао његово стварање. Тројица лидера су у више наврата спомињала забринутост за регионалну безбедност за коју су рекли да је „значајно порасла“ – објашњава професор.

АУКУС још нема карактер пуноправног војног савеза, али би то свакако могао постати, објашњава историчар.

– Кина је одмах осудила АУКУС као „крајњу неодговорног“. Портпарол министарства спољних послова Џао Лиђијан рекао је да АУКУС „озбиљно подрива регионални мир и стабилност и интензивира трку у наоружању“. Пекинг има разлога за забринутост. Аустралија се дуго одупирала притиску Вашингтона да више подржи напоре САД за обуздавање Кине, а кинески аналитичари су очекивали да ће огромни трговински и економски интереси помоћи да се Канбера одржи на опрезу. То није планирано. Поред геополитичких питања и забринутости за регионалну безбедност, њихови односи су направили нагли заокрет након што је Аустралија подржала глобалну истрагу о пореклу корона вируса. Безбедносни рачун може се значајно променити. Аустралија ће бити једна од само шест земаља у свету које управљају подморницама на нуклеарни погон. Скоро имуне на нападе са површине и способне да лансирају ракете које могу да досегну све делове Кине, чак и без нуклеарног оружја, имају импресиван капацитет одвраћања. Лоша страна дугорочне безбедности Аустралије је што ће Кина несумњиво размотрити да укључи Сиднеј, Мелбурн, Аделајд и Перт на своју листу потенцијалних мета интерконтиненталних балистичких ракета, ако њено ривалство са Сједињеним Државама икада ескалира у отворени рат. Поред тога, Аустралија би могла да постане талац става Вашингтона према Тајвану, који се обучава за америчко оружје и специјалне снаге, што изазива велики бес Пекинга. Овде лежи суштина ствари: да ли је неко заиста безбеднији са новим безбедносним аранжманом? Чини се да је то јасна игра са негативним збиром, док се нарочито искључују амерички дугорочни партнери у региону – објашњава професор Трикфовић.

Посебно иритирајуће за Кинезе, а потенцијално не само за њих, је присуство Велике Британије у новом пакту, сматра историчар.

– Кина се сећа да је њен „век понижења“ започео тако што су британске летелице уништиле њену флоту њихових наоружаних бродова 1839. године, током Првог опијумског рата. Шездесет година је прошло откако је Британија усвојила своју политику колонијалног и империјалног раздруживања „источно од Суецког канала“. Више нема базе у Сингапуру или Хонг Конгу. Која је онда сврха Британије да се придружи аранжману у којем два актера, Аустралија и Америка, бар имају ваљано право на активну улогу у региону који настањују? Чини се апсурдним као да се Кина придружи савезу са Мексиком или Египтом. У већем делу Азије, овај трипартитни споразум ће се сматрати покушајем три беле нације (већина Азијаца их и даље доживљава као такве), једне од њих као бивше колонијалне силе, а друге као садашњег потенцијалног глобалног хегемона, да удруже снаге у покушају да усмеравају судбине огромног региона западно од Мидвејских острва у коме они чине мањину. У овом контексту је важно напоменути да АУКУС може изазвати негативне реакције чак и од савезника: наиме, Јужна Кореја је тражила помоћ Трампове администрације у набавци подморница на нуклеарни погон, али је одбијена. Да ли се Јужна Кореја сматрала мање поузданом од Аустралије и зашто тачно? Могуће је да ће кинеска пропаганда користити неку верзију овог аргумента – објашњава Срђа Трифковић.

Што се тиче америчких интереса, почетком октобра група бивших америчких званичника позвала је председника Бајдена да се посвети Сједињеним Државама у дизајнирању будућих подморница које ће се покретати ниско обогаћеним уранијумом (ЛЕУ), подсећа професор.

– Споразум са АУКУС-ом изазвао је забринутост и искусних стручњака и светских лидера, као што је бивши аустралијски премијер Малколм Турнбул. Кина неће седети мирно. Она ће наставити и вероватно интензивирати своје војно јачање, без обзира на тренутне економске проблеме. Такође развија ефикасно оружје за одвраћање и сузбијање америчке поморске моћи. Можда ће покушати да се супротстави АУКУС-у сопственим савезом, вероватно укључујући Северну Кореју, Бурму и Пакистан. Најважније је да ће тражити ближе односе са Русијом, вероватно у циљу унапређења њиховог тренутног партнерства у савез. Амерички рат са Кином био би монструозан, узајамно деструктиван апсурд. Са АУКУС-ом, та могућност је за неколико процената већа него пре годину дана – упозорио је професор за „Хрониклс“.