ТАЛИБАНСКИ режим је 31. августа прославио прву годишњицу повлачења међународне коалиције коју предводе САД из Авганистана, а историчар и публициста Срђа Трифковић наводи да је рат у Авганистану резултирао повратком на власт тврдокорних исламских фундаменталиста, што је само погоршало хуманитарну кризу која је већ захватила земљу.
– Није претерано рећи да је ситуација авганистанског народа трагична. Економија је у стању колапса, делом због чињенице да су, без икаквог правног оправдања, Сједињене Државе замрзле приближно 7 милијарди долара који припадају авганистанској централној банци; сиромаштво је свеприсутно, а 90 одсто од 40 милиона људи у земљи је на ивици глади. Тешко стање жена и девојака у Авганистану је више него суморно – упозорава професор у ауторском тексту за Хронике.
Главни победник у прошлогодишњем одласку Американаца је Пакистан, а талибански режим је сателит те државе, сматра Срђа Трифковић.
– Од кинеске територије Синђанг до пакистанске луке Гвадар, на Индијском океану, развија се велики коридор који ће Кини обезбедити пут и цевовод за излаз на отворено море, заобилазећи тачку гушења Малачког мореуза у југоисточној Азији. Овим развојем догађаја, Пакистан је показао извесно мајсторство у вођењу хибридног ратовања. Пакистанци су користили трећу страну, талибане, да унапреде стратешке циљеве без испаљивања иједног метка. Дугорочно гледано, стварањем осовине Кабул-Исламабад, Пакистан је ослабио позицију Индије на потконтиненту и отворио врата Кинезима да замене Американце као главне инвеститоре у Авганистану.
У целини, Авганистан је био велики дебакл за Сједињене Државе, али глобална сила америчке величине могла је то да приушти. Повлачење из Кабула било је понижавајуће, и изведено је са великом дозом неспособности. Али упркос свом том неуспеху, глобална моћ Сједињених Држава није поткопана у било ком значајном степену. И то је разлика између Авганистана и руске интервенције у Украјини. Авганистан је за Америку увек био необавезан рат. Насупрот томе, Руси у Украјини се боре за свој статус велике силе и за одбрану свог рањивог југозападног крила, који се протеже од Ростова на Дону до Волгограда, отприлике 450 км – пише професор Трифковић.
Нажалост, Срђа Трифковић закључује да „напаћених 40 милиона људи Авганистана не види светлост на крају дугог и веома мрачног тунела“.
(Novosti)