Вашингтон за сада није ни потврдио ни демантовао ове наводе али је најавио одговор, док их је румунско министарство спољних послова одбацило, што је по писању Еурактива у складу са традицијом која је присутна још од Хладног рата да се процуреле информације о америчком нуклеарном оружју на територији Европе не потврђују.

У тексту се овај потез повезује са погоршањем односа између Вашингтона и Анкаре након неуспелог преврата у Турској и са безбедношћу овог арсенала такозваног тактичког нуклеарног оружја у бази Инџирлик на око 100 километара од границе са Сиријом.

Један од извора пренео је да је пребацивање велики изазов и у техничком и у политичком смислу.

„Није лако пребацити више од 20 комада нуклеарног оружја“, навео је тај извор који је желео да остане анониман.

Према наводима политички независног истраживачког центра „Стимсон“, у ваздухопловној бази Инџирлику САД држе око 50 комада тактичког нуклеарног оружја од Хладног рата, о безбедности овог арсенала говорило се и раније, али је након неуспелог војног пуча то питање поново доспело у центар пажње.

У извештају центра „Стимсон“ наводи се да је током покушаја преврата струја у Инџирлику искључена, као и да је Турска влада забранила авионима САД да улећу и излећу, командант те базе је ухапшен због умешаности у покушај преврата, а на питање да ли би САД успеле да одрже контролу над оружјем да је пуч успео не може се одговорити.

Други извор пренео је Еурактиву да су се односи САД и Турске толико погоршали након покушаја војног пуча да Вашингтон више нема довољно поверења у званичну Анкару да би оружје оставио у тој земљи.

На питање о трансферу оружја, амерички Стејт департмент упутио је ЕурАктив на Министарство одбране те земље, које још није одговорило, турско министарство одбране је обећало одговор, а НАТО је дао дипломатски одговор у којем се истиче потреба да оружје у САД остане „безбедно“.

Румунско министарство спољних послова издало је одлучан деманти.

„Као одговор на ваш упит, Министарство спољних послова одлучно одбацује информације које сте навели“, написао је портпарол Министарства.

Еурактив наводи да је демантовање информација о нуклеарном оружју САД у Европи уобичајено још од Хладног рата и да је јавна тајна да америчког нуклеарног оружја има у Белгији, Холандији, Немачкој и Италији.

Према наводима ових извора, оружје ће сада бити смештено у ваздушној бази Девеселу близу града Каракал, што је веома проблематично за односе са Москвом јер је смештање тактичког оружја близу руске границе може да изазове гнев Русије и доведе до погоршања односа.

Наводи се да је смештање руских нуклеарних ракета на Куби 1962. године корак који је био најближи ескалирању Хладног рата у прави нуклеарни рат.

Према наводима турског портала Хуријет дејли њуз, члан горњег дома руског парламента рекао је да би Турска могла да уступи базу Инџирлик Русији за интервенцију ваздушних снага у Сирији. Председници Русије и Турске, Владимир Путин и Реџеп Тајип Ердоган, састали су се 9. августа и договорили о обнови односа нарушених прошле године када је турска војска оборила руски војни авион у близини Сирије.

Након покушаја преврата у Турској односи Анкаре и Вашингтона дошли су на најнижу тачку од 1952. када је Турска приступила НАТО јер у Турској верују да америчка влада пружа подршку бившем Ердогановом сараднику Фетулаху Гулену, који живи у САД, и којег власти у Анкари оптужују да стоји иза покушаја пуча.

Турска тражи од САД изручење Гулена, а очекује се да ће ово питање бити главна тема када потпредседник САД Џо Бајден дође у посету Турској 24. августа.

Турска је један од кључних партнера у НАТО у борби против тероризма, а и НАТО је значајан у контексту очувања безбедности Турске.