Србија откупила Ајнштајнова писма Милеви: „Геније века“, романтик склон патетици или женскарош?

Министарство културе саопштило је данас да су писма које су разменили научници Милева Марић и Алберт Ајнштајн купљена на аукцији аукцијске куће Кристис у Лондону.

Министарство је додало да су, припремајући се за обележавање 150 година од рођења српске научнице Милеве Ајнштајн, документарну грађу, коју чини серија од 43 потписана аутограмска писма Ајнштајна упућена Марић, са десет које је потписала Марић а упутила Ајнштајну – укупно 177 страница.

„На иницијативу председника Републике Александра Вучића и уз подршку председника владе Милоша Вучевића и министра финансија Синише Малог, Министарство културе је купило ове вредне документе, који ће бити похрањни у Државном архиву Србије“, наводи се у саопштењу.

Како је наведено, међу документима је „штампано саопштење о браку Милене и Алберта Ајнштајна 6. јануара 1903. године“, а сва писма откривају „драгоцене податке о животу српске физичарке и математичарке Марић, њен лични однос, као и научну сарадњу са Ајнштајном“.

Из аукцијске куће Кристис раније су објавили да су сва писма Ајнштајна, не само она упућена Милеви, већ и другим женама, продата за нешто више од пола милиона евра.

За живота је Ајнштајн (1879-1955) био нека врста поп звезде међу научницима, након што је током 1905. када је имао само 26 година, објавио неколико епохалних радова. Један од њих – Специјална теорија релативности – донео му је светску славу. Већ 1921. Ајнштајн је добио Нобелову награду за физику. Али, одакле му снага и инспирација да све то постигне?

Његов мото је могао да гласи „наука, љубав, кафа“, сматра Јирген Рен, професор за геоантропологију на Институту Макс Планк у Јени и историчар науке. Рен је један од издавача збирке писама између Ајнштајна и његове прве жене Милеве Марић која су они размењивали од 1897. до 1903. назване „У недељу те љубим усмено“ (2005).

Писма су део „Зборника радова Алберта Ајнштајна“ који је 1987. у САД објавила Принстонска универзитетска штампа, на чијем приређивању је радио и Рен, пише Дојче веле.

„Писма су тада тек била откривена. Мој задатак је био да их прочитам, коментаришем и сместим у историјски контекст. То је био сензационалан материјал, јер није садржавао само изјаве љубави, већ и научни материјал из Ајнштајнове најкреативније фазе, о којој је размењивао мишљења са својом тадашњом девојком, а будућом женом.“

Милева Марић – наука и љубав

Писма не сведоче само о емотивном животу младог Ајнштајна, већ и о настанку његових научних теорија.

Ајнштајн и млада Српкиња Милева Марић (1875-1948) упознали су се 1896. на швајцарском Техничком универзитету у Цириху. Њему је било 17, а њој 20 година. Он је накнадно матурирао у Швајцарској, јер је у Минхену напустио гимназију. Она је дошла да студира из Војводине која је тада била у саставу Хабзбуршке монархије. У Загребу је похађала Мушку гимназију, па је уписала физику у Цириху као једина жена на својој години и као прва Српкиња уопште.

Вероватно се Ајнштајну допало то што је Милева била јединствена. Тих година је гутао Шопенхауера, заступао је антибуржоаске ставове. Између њих се родила посебна љубав: „Уз њу је Ајнштајн могао да повеже љубавни и научни живот. Они су буквално могли да причају о свему“, каже Рен. Очигледно је Милева математички била равноправна с Ајнштајном, зашто би иначе стручна јавност све до данас водила расправу о њеном уделу у разрађивању теорије релативности.

Шест година колико траје преписка су кључне за Алберта и Милеву. Били су млади и заљубљени.

„Драги Јазавчићу (надимак од миља) баш си ми мила, драга моја цуро… како је лепо било прошли пут, када сам твој мали лик смео да стиснем уз себе, како природа заповеда, буди најнежније пољубљена, душо драга!“

Ово је Ајнштајн написао 1901. Милева је те године остала у другом стању и јануара 1902. радила је у Новом Саду ванбрачно дете, девојчицу. Венчање је уследило 1903. и још два сина.
Елза – љубав па брак са блиском рођаком

Алберт је још 1912. започео ванбрачну везу с глумицом Елзом Ловентал, својом блиском рођаком и са очеве и са мајчине стране. Њој је 1913. писао да је Милева ‘непријатељско створење без хумора’. У другом писму је написао:

„Своју жену третирам као радницу коју не могу да отпустим. Имам своју спаваћу собу и избегавам да будем сам са њом.“

А својој супрузи Милеви је 1914. написао: „Одричеш се сваког личног односа са мном. Не можеш да очекујеш од мене никакву нежност, нити ћеш да ме оптужујеш за било шта.“

Милева се вратила у Цирих са синовима, а Алберт је остао да живи са Елзом у Берлину. Фебруара 1919, када је прошло законских пет година раздвојеног живота, Милева и Алберт су се развели.

Ајнштајн се у оквиру бракоразводне парнице сложио да ће, ако добије Нобелову награду, новац дати Милеви. Нобеловац је постао две године касније – и испунио своје обећање.

Неколико месеци после развода оженио се Елзом. Код њих је летело перје. Она је критиковала његову телесну хигијену и поклонила му је четку за косу. Он јој је потом написао: „Ако сам ти превише одбојан, онда потражи момка који је угоднији женским укусима. Ја остајем такав какав сам.“

Већ после четири године брака са Елзом, Алберт је започео озбиљну аферу с једном младом женом, блиском рођаком свог пријатеља.

Због доласка Хитлера на власт у Немачкој почетком 1933. и прогона Јевреја, најпре из јавног живота, Алберт и Елза Ајнштајн – обоје Јевреји – напустили су своју домовину и преселили се на крају у Сједињене Државе. Убрзо потом Елза се тешко разболела и умрла 1936. Ајнштајн се више није женио.

Ипак, где год би се појавио био је окружен женама. На својим путовањима због предавања имао је бројне афере.

Ајнштајнов биограф Армин Херман је записао: „Највеће оптерећење за брак биле су Ајнштајнове афере. Он је осећао да га снажно привлачи све женско.“

Мари – прва љубав

Испоставиће се да је и његова прва љубав Мари Винтелер била много више од флерта. Писма која су дуго била чувана у Историјском музеју Берна, објављена су тек 2018. Она тог „генија века“ показују као романтичног мушкарца склоног патетици.

Ајнштајн је у кући у којој је био смештен годину дана да би надокнадио матуру затекао домаћинову ћерку. Њој је написао следеће редове: „Каква бесконачна срећа је осећај: ми смо једна душа. Љубав нас чини великим и богатим и ни Бог нам је не може узети“.

Или: „Када сам прочитао твоје писмо, као да сам гледао да ми копају гроб, разорено је оно малчице среће што ми је остало, остаје неутешан живот по дужности.“

Та љубав је трајала колико и боравак у кући и врло брзо после тога наклоност се окренула Милеви.

Оригинална љубавна писма Алберта Ајнштајна, укључујући и позивницу на венчање с Милевом Марић, на аукцији лондонске куће Кристис продата су у среду 11. децембра 2024. године.