Европска унија би поводом велике избјегличке кризе да направи промају само на српским границама, док истовремено затвара сопствена врата и излази у јавност са срамном најавом да би према Споразуму о реадмисији могла да врати Србији 150.000 миграната.
ЕУ нијемо је посматрала како њене чланице постављају на границе бедеме и бодљикаве жице, ударају по мигрантима пендрецима, сузавцем и воденим топовима. Осим тога, ЕУ је направила још један срамни корак најавом да ће погазити сопствене вриједности слободе кретања.
Као да су заборавили сопствену кривицу, лажно правдајући хуманитарном катастрофом војне интервенције на Блиском истоку и 1999. године на Косову и Метохији. Сада им се као бумеранг хуманитарна катастрофа вратила у надолазећим стотинама хиљада гладних и измучених миграната који пред ратним разарањима пјешице надиру ка срцу Европе.
Поруке српског премијера Александра Вучића да ЕУ не може свој терет кризе пребацивати на Србију Брисел неће да чује. Портпарол Европске комисије (ЕК) Наташа Берто изјавила је да према споразуму о реадмисији све чланице могу Србији враћати и мигранте из трећих земаља. А после Вучићеве реакције да би они који су укинули „Шенген“ и „Даблин“ хтјели да лоптицу убаце у српско двориште, из Брисела стиже нови хладан туш.
Портпарол ЕК Маргаритис Шинас избјегао је да коментарише Вучићеве захтјеве да ЕУ принуди Хрватску на отварање граница за теретни саобраћај, али је практично одбацио тражење српског премијера ријечима да „свака чланица ЕУ има право да сама одређује како ће обезбеђивати спољне границе“.
Овакво решење мигрантске кризе по сценарију ЕУ одбацили су и остали српски званичници. Шеф дипломатије Ивица Дачић поручио је да Србија не може да дозволи да буде концентрациони логор, ограђена жицама и са затвореним саобраћајем, а да за то никога није брига.
„Да ли је Европа способна да управља организацијом као што је ЕУ? Ако није, Србија ће бити принуђена да уведе контрамере“ – казао је Дачић.
Пријетње стижу из Министарства рада чији је шеф Александар Вулин најавио да Србија неће прихватити мигранте који оду у Мађарску и тамо буду евидентирани. Подсјетимо да је Вулинов државни секретар Ненад Иванишевић недавно запријетио да Србија неће примити враћене избјеглице, „макар морала да постави војску на границу“.
Није реално, према ријечима министра полиције Небојше Стефановића, да се у Србију смјесте сви избјегли које врате земље ЕУ. Србија, каже он, може да им обезбиједи транзит, али не и трајни смјештај. Министарка без портфеља Јадранка Јоксимовић позвала је ЕУ на одрживо, заједничко, солидарно и одговорно решење кризе у организацији ЕУ.
Активисти за заштиту људских права позвали су лидере ЕУ да престану да граде баријере на границама, да се не свађају око квота и да осмисле координисан одговор на мигрантску кризу. Директор Амнести интернешнела за Европу Џон Далујсен упозорио је да се хуманост осипа кроз досадашњи хаотичан одговор на талас миграната и избјеглица.
„Неуспјех није опција. Лидери ЕУ морају да постигну споразум о организованом и саосјећајном одговору на долазак азиланата у Европу. Нека решења су на столу, али нема политичке воље и лидерства да се спроведу“– рекао је Далујсен, кога је подржао УНХЦР.
Србија је 18. септембра 2007. потписала са ЕУ споразуме о визним олакшицама и реадмисији. У то вријеме премијер је био Мирко Цветковић, а шеф дипломатије Вук Јеремић.
Током преговора за вријеме Владе Војислава Коштунице, спорна одредба за парафирање Споразума била је управо о прихватању држављана трећих земаља који преко Србије илегално улазе на територију ЕУ.
На југ Србије у понедељак је ушло 5.000 избјеглица. Власти Димитровграда, надомак границе са Бугарском, тврде да код њих дневно стиже 150 до 300 избјеглица из блискоисточних земаља. У просјеку се задржавају по 12 сати, мада има и оних који остају и дуже. Кроз оближњи Босилеград прође од 60 до 120 избјеглица.
Директор Руског института за стратешка исраживања Леонид Решетњиков сматра да службе САД и низа арапских земаља усмјеравају талас миграната преко Балкана, стварајући хаос Европи, а Србију и Мађарску кажњавају мигрантима због односа према Русији.
„Бугарска, иако има границу са Грчком и Турском, остала је по страни, док је фокус на Србији и другим балканским земљама“ – казао је Решетњиков.