Председник Белорусије Александар Лукашенко извинио се руском лидеру Владимиру Путину због јавног спора око цене гаса, вођеног на заседању Врховног савета Евроазијског економског савеза. Дискусије међу чланицама свих економских савеза су неизбежне, али је најважније да те спорове прате узајамно прихватљиви договори, каже политиколог Јуриј Светов.
Евроазијски економски савез (ЕЕС), подсећа Светов, укључује земље са различитим економијама тј. земље различите „тежине“ и због тога се, природно, дешавају и спорови, укључујући и оне ко кога треба да подржи и колико су ти односи узајамно корисни.
„Не треба прикривати ни чињеницу да постоји мишљење да је Русија обавезна да подржава економије друге четири земље-чланице Савеза због величине наше привреде и због наших могућности. Спорови на ову тему су, наравно, неизбежни. Међутим, поред све жеље да помогнемо нашим партнерима из савеза, Русија мора да штити и сопствене интересе“, рекао је Светов за Спутњик.
На заседању Врховног савета ЕЕС у Санкт Петербургу Лукашенко се пожалио на „високе“ цене руског гаса у Белорусији, поредећи их са ценама које су одређене за руске потрошаче. Он је навео да белоруски потрошачи плаћају 130 долара за хиљаду кубних метара, док је у суседним регионима Русије, на пример у Смоленској области, цена скоро два пута нижа и износи 70 долара.
Као одговор на то, Путин је нагласио да је цена руског гаса за Белорусију већ релативно ниска због Евроазијског економског савеза, а да су за даље смањење потребни време и други нивои интеграција. Путин је подсетио да данас Немачка плаћа 250 долара за хиљаду кубика гаса, а Белорусија само 129 долара. Поред тога, од идуће године ће за Белорусију та цена износити 127 долара.
Руски председник је такође подсетио на планове о стварању јединствених тржишта за гас, нафту и нафтне деривате Европског економског савеза до 2025. године.
„Што се садашње ситуације тиче, она се заснива на чињеници да није важна тарифа, већ коначна цена гаса у коју је укључена та тарифа“, рекао је Путин.
Лукашенко је одговорио да главни трговински партнер Русије није Немачка, него Белорусија, да је много белоруских производа у руским компонентама, али да „Белорусија има лошије услове од Немачке“, указујући истовремено на разлику у логистичким трошковима приликом испоруке гаса у Белорусију и Немачку, до које има још три хиљаде километара. Он је истакао да је потребно ићи у правцу јединственог тржишта за гас, нафту и нафтне деривате, без заустављања — „ако будемо ишли у том правцу, онда неће ни бити питања“.
Међутим, дискусија се на томе није завршила. Путин је, уверавајући Лукашенка да ће „тако и бити“, поново подсетио на „значајне предности“ које Минск има у сфери испорука гаса. Како је објаснио, да Белорусија није имала те предности повезане са интеграцијом, цена би била формирана на основу тржишних принципа и не би износила 129, него 200 долара, а то је, како је истакао, разлика.
Лукашенко се није сложио, наводећи да је та рачуница погрешна, жалећи се да је Белорусија у „лошијим условима од Немачке“.
Он је подсетио да су Русија и Белорусија ратовале заједно против Немачке (у Другом светском рату), а да упркос томе Белоруси данас „имају такву ситуацију“.
Спор се завршио тек након што је Путин још једном понудио Лукашенку да детаљно „отворено и искрено“ размотре тај проблем иза затворених врата.
Након разговора са Путином белоруски председник је поново изашао пред новинаре и рекао да мора да се извини домаћину састанка због „бурног“ спора.
Ово није први пут да Москва и Минск имају несугласице око цена гаса, али су две земље увек решавале те спорове. Главни спор се увек води око енергената, констатује Светов.
„Лукашенко прилично оштро брани интересе Белорусије. Али, и ми имамо своје интересе. Мислим да ће таквих спорова бити и даље. Међутим, кључно је то какви се закључци изводе из тих спорова и да ли успевају да постигну узајамно корисне договоре. Да, ми смо савезници и треба да идемо напред како би економска сарадња дошла на нови ниво. Али, у исто време, не треба увек један од учесника савеза да чини уступке само зато што је он јачи и што има више могућности“, сматра Светов.
Он закључује да је заједнички задатак свих чланица ЕЕС да економску сарадњу доведу на нови ниво.
ЕЕС је, подсетимо, заједница држава са политичком, економском, војном, царинском и хуманитарном сарадњом на подручју Евроазије. Чланице ове уније су Русија, Белорусија, Казахстан, Јерменија и Киргизија, док статус државе-посматрача има Молдавија.