Овако Милан Крстић са Факултета политичких наука гледа на кључне поруке које је изнео амерички председник Џозеф Бајден у свом првом, великом спољнополитичком говору од ступања на дужност.

„Ресетовање“ спољне политике САД

Како каже, Трамп је гледао да ли у односу према савезницима, превасходно Европској унији, Уједињеном краљевству, Канади и Јапану, Сједињене Државе добијају више него што дају, што је и било у складу са његовом политиком „Америка на првом месту“. Бајден је, пак, најавио другачији приступ.

„Он ће на савезнике и читаву евроатлантску заједницу гледати као на једну врсту целине у којој Америка предводи, али унутар које није у компетицији са осталим члановима. Фокус ће дакле бити на поновном дипломатском и суштинском повезивању са савезницима. Али, у односу са опонентима, тај дипломатски приступ САД никако не искључује употребу силе или чак такозвану „присилну дипломатију“, која подразумева комбинацију војних и дипломатских, или оштрих економских и дипломатских средстава. Оно што не би ваљало је да се у томе претера и да Бајден направи један корак даље у односу на Трампа, који је ипак врло ограничено користио оружана средства“, сматра Крстић.

Разлике у односу на спољну политику претходне америчке администрације и балансиранији приступ саговорник Спутњика очекује и у погледу Блиског истока.

Индикативна „тишина“ у вези са Ираном

„Иран, на пример, ни једном није споменут у Бајденовом говору, што је велика разлика у односу на говоре Помпеа или Трампа где је та земља углавном била на првом месту и означавана као „извор зла“ на Блиском истоку. Та „тишина“ у погледу става нове администрације према Ирану и само посредно помињање неких ствари је нешто што је индикативно. Са друге стране, сада је експлицитно речено да ће Америка престати да подржава агресивне акције у Јемену, што може подразумевати престанак подршке акцијама Саудијске Арабије и Уједињених Арапских Емирата у тој земљи. То је дакле једна конкретна промена у односу на оно што је радио Доналд Трамп“, напомиње уредник сајта „америчкиизбори.рс“.

Иако ће, додаје Крстић, овакав потез Вашингтона изазвати одређене трзавице и турбуленције између САД и Саудијске Арабије, он ипак неће довести до прекида стратешке сарадње две стране, јер су њихови односи дубоко испреплетани.

„Наравно, то не значи да у перспективи не може да дође до додатног удаљавања Саудијске Арабије и Америке, јер ако САД буду превише благе према Ирану могуће је да се читав тај један део заливских, арапских монархија које страхују од Ирана, окрену тражењу алтернатива у набавци оружја и покушају да се избалансира Иран. Сигурно је да ће једна од алтернатива у том смислу бити приближавање са Израелом. Међутим, то је ипак дуга игра и није нешто што ће се десити „преко ноћи“, само због једне америчке промене у вези са Јеменом“, указује Крстић.

Без радикалних промена према Кини и Русији

Када је реч о осталим аспектима америчке спољне политике, наш саговорник мисли да неће бити радикалних промена у односу према Кини.

„Верујем да ће се Трампова политика према Кини донекле наставити и под новом администрацијом. Из Бајденовог говора можемо да видимо да је он на самом почетку поменуо да ће Америка покушавати да се супротстави својим „изазивачима“, превасходно Пекингу и Москви. У погледу односа према Русији он је назначио да ће доћи до велике промене, али мислим да то у пракси неће бити толико изражено, колико они то покушавају реторички да представе. Заправо, мислим да ће оно што ће радити Бајден бити врло слично ономе што је радио Трамп, по принципу увођења санкција и рестриктивних мера са једне, и сарадње по одређеним питањима са друге стране“, каже Крстић.

Према његовим речима, ни Кина ни Русија неће мирно седети и чекати Бајденове потезе.

„Али, пошто не очекујем да ће Бајден нешто много мењати у односу Трампов приступ, мислим да ће и Кина и Русија наставити по свом плану. У сваком случају компетиција између ових актера се наставља у истом правцу“, објашњава Крстић.

На питање колико ће то што је Бајденова победа спорна за готово половину Американаца, а углед Америке нарушен у глобалним оквирима, представљати проблем новом председнику да спроведе све што је замислио, овај стручњак за америчку политику каже да ће то за Бајдена бити један од највећих изазова.

„Ипак, верујем да ће за америчке савезнике сама чињеница да ће се Бајден оријентисати ка сарадњи са њима бити довољна да га прихвате као легитимног председника. Али, јако је битно за имиџ Америке да он покуша да смањи те разлике које постоје унутар нације“, указује наш саговорник.

Амерички председник Џо Бајден објавио је у свом говору у Стејт департменту да се „Америка вратила“ и најавио значајне промене у спољној политици, међу којима су и обустава повлачења војника из Немачке и подизање горње дозвољене границе за избеглице у САД.

Његов претходник Доналд Трамп дуго је на почетку мандата „заобилазио“ Стејт департмент, сматрајући га делом „дубоке државе“, а прва организација коју је посетио била је ЦИА.