„Шпигл“: Орбан избацује немачке компаније из Мађарске

Мађарски премијер Виктор Орбан био је веома предусретљив према немачким инвеститорима раније у својој каријери, али се овакво стање ствари у последње време драстично променило.

Како наводи „Шпигл“, овај тренд је почео са Орбановом најавом да се већи део мађарске индустрије мора наћи у мађарским рукама, након чега су законодавци у Будимпешти донели низ прописа који су отежали пословање страних компанија.

Метода коју користи Орбанова влада за остваривање овог циља сада је добро позната власницима немачких компанија, пише немачки недељник.

Прво, нежељени инвеститори бивају спутани бирократским ограничењима и условима, да би затим добили понуде за преузимање (дела) власништва од мађарских предузетника, за које немачки лист тврди да су неретко блиски мађарском премијеру.

Иако се ретко која од немачких компанија усуђује да јавно протестује због настојања мађарске владе да оснажи домаће произвођаче, генерални директор издавача школских уџбеника „Клет“ из Штутгарта (присутан и у Србији) Филип Хаусман истакао је да Будимпешта жели да стране компаније буду у „неповољном положају“ у секторима где мађарска влада жели да створи националне корпоративне „тешкаше“.

„Неке немачке компаније се више не осећају добродошло у тој земљи“, истакао је Хаусман, указавши да сигурност њихових инвестиција „више није загарантована.“

Повратак мађарског грађевинског сектора у руке Мађара

У случају грађевинских компанија и произвођача цемента, ту је и пропис којим се страном предузећу додаје 90 одсто „додатног рударског намета“, а за који немачке компаније кажу за „Шпигл“ да им наноси новчане губитке са сваким продатим џаком цемента.

Још једна уредба подразумева да подружница страних компанија може извозити робу ван земље само уз посебну дозволу, а трећа обавезује компаније да производе цемент у мађарским каменоломима према државним спецификацијама.

„Шпигл“ додаје да је Орбанов министар грађевинарства Јанош Лазар пре неколико недеља објавио нацрт Закона о грађевинарству, којим би се, како наводи немачки лист, та „индустрија коначно ставила под команду државе.“

Уколико овај правни акт ступи на снагу почетком јула како је најављено, власти могу готово по вољи да диктирају обим производње и цене страним произвођачима цемента. Већина материјала би морала да се испоручи новој мрежи националних трговаца грађевинским материјалима који би доминирали тржиштем. Ако би страни власници хтели да се одрекну својих предузећа, држава би имала право прече куповине.

Следећи пример грађевинске индустрије, „Шпигл“ случајем немачких компанија „Хајделберг материјалс“ и „Швенк цемент“ илуструје како мађарске компаније већ сада користе ове околности како би преузеле послове од страних предузећа.

Те две фирме су, пише немачки лист, недавно добиле писмо од неименованог мађарског предузетника у коме он наводи да је власник „групе компанија које се интензивно развијају“, те да жели да откупи удео власништва у њиховој мађарској подружници.

Имајући у виду неповољну пословну позицију двеју немачких компанија, писмо мађарског предузетника се своди на „понуду коју оне неће моћи да одбију“ у стилу дон Вита Корлеонеа, како то види немачки лист.

„Очигледно је да влада жели да изврши притисак на стране произвођаче цемента да продају своје компаније“, жали се један менаџер „Хајделберг материјалса“ „Шпиглу“.

Реакције ЕУ

Орбанова влада је успела да не антагонизује немачке инвеститоре у целости, пише „Шпигл“, зато што се стратегија оснаживања домаћих предузећа примењује само у ограниченом броју изабраних сектора, док се у областима где то Мађарској иде у прилог, као што је аутомобилска индустрија, пословање немачких тешкаша одвија неометано.

Ипак, стратегија владе у Будимпешти није прошла неопажено у ЕУ.

„Све док Орбан истрајава у својим нападима на стране компаније, новац из европских фондова неће потећи у Мађарску“, цитира „Шпигл“ шефицу Комитета за буџетску контролу Европског парламента и Немицу Монику Холмајер, претходно подсетивши да ЕУ тренутно ускраћује Мађарској приступ фонду за опоравак од пандемије у вредности од 5,8 милијарди евра, а да би могла замрзнути и 7,5 милијарди структурне помоћи због мађарске праксе бирања извођача јавних радова.

„Неизвесно је ко ће победити. Нова антиорбановска алијанса у европској политици или благоглагољива пословна удружења“, закључује „Шпигл“.