Министарство спољних послова Кине издало је саопштење да је критика америчког милијардера Џорџа Сороша на рачун Си Ђинпинга и изјаве да је он „непријатељ отвореног друштва“ савршено бесмислена и да не заслужује одговор.

У интервјуу за Спутњик канадски научник, доктор Мишел Чосудовски је објаснио шта је то заправо у Кини, што брине људе попут Сороша.

Колико је оправдана критика Џорџа Сороша на рачун предсједника Кине?

Мислим да је ово маневар који би требало да одвуче пажњу са дешавања у Венецуели. И врло је интересантно што баш када говори о ауторитарним друштвима, он не помиње недавне потезе предсједника САД који су усмјерени против Каракаса.

У западном свијету има много ауторитарних челних лица држава, баш попут Макрона у Француској који гуши „Жуте прслуке“  и, наравно Тереза Меј, која стално намеће свој став.

У суштини, сматрам да је његов говор био осредњи, јер се није дотицао неких од најважнијих и реалних тема савременог свијета.

Такође, требало би се сјетити да Џорџ Сорош има искуство у сличним пословима, он је већ довео до избијања неких обојених револуција.

Током наступа у Давосу, Сорош је навео неколико интересантних аргумената. Један од њих је био да је вјештачка интелигенција по својој природи недемократска. Колико је заиста опасна технологија вјештачке интелигенције? Има ли основа за Сорошеве тврдње или се он по обичају бави својим проблемима?

Вјештачка интелигенција је инструмент који могу да користе различити људи у различите сврхе. Не заборавимо да је исти тај Џорџ Сорош користио технологију вјештачке интелигенције заједно са инсајдерским информацијама, како би спекулисао на финансијским тржиштима преко свог хеџ-фонда.

То је стандардна процедура и то је одвратно. Мислим да има разлога да се погледа шире. Наравно да се у Кини користи технологија вјештачке интелигенције. У САД се такође користи, баш као и низ репресивних инструмената.

Интересантно је да је прошле године Џорџ Сорош говорио о могућој опасности која вреба у вези са активностима технолошких гиганата, а ове године је говорио о Кини. Чему ти стални напади на Кину?

У овом тренутку Кина је лидер у неколико кључних технологија. Нема сумње да је то предност Пекинга и зато мислим да Вашингтон и његови савезници желе да се потруде и учине све како Кина не би играла кључну улогу у области глобалних технологија. То се види из приче са „Хуавејем“ и оптужби у вези са техничком безбедношћу и трговинским санкцијама.

Али у крајњој линији, ако изједначавамо Запад са Кином, поменимо да је Сорош оличење Запада, он и остали који би да могу исцједили новац из ваздуха.

За такве спекуланте као што је Сорош, реалан новац и реална економија су нешто страно. А реална економија је прешла у Кину и она је развијена до те мере да то почиње да мути хегемонију САД. Мислим да се у томе и крије главни проблем. То такође објашњава кампању против Кине, посебно у области високих технологија.

Требало би констатовати да ће ипак САД и ЕУ бити максимално пажљиви у даљим корацима према Пекингу, јер се велики дио робе производи у Кини. Ако би трговину користили као оруђе, то би могло да изазове масовно нарушавање трговинских и производних структура у читавом западном свијету.