Сорошев син-наследник затвара пројекте у Европи и отпушта половину запослених

Аутор: Дмитриј БАВИРИН

НOВИ бос империје Сорош – 37-годишњи Алекс Сорош – затвара пројекте у Европској унији и отпушта половину запослених.

Изгледа да жели преоријентацију на потчињавање политичког система Америке, тим пре што значај Европе опада.

Сорош фондација објавила је да гаси пројекте у Европи два месеца након што је 93-годишњи Џорџ Сорош „предао кључеве“ најстаријем сину Александру (Алексу). А он је унапред најавио да ће смањити особље које служи породичној империји за 40 одсто.

Ипак, нема разлога да се верује да се главни циљ империје променио. И даље је исти – светска доминација.

Само што Сорош млађи планира да задатку приступи – са друге стране Атлантика.

У суштини, Сорошева фондација за Отворено друштво, која је још 2015. године проглашена непожељном у Русији, сегмент је међународне секте. Тата Сорош је култивисао друштво „новог типа“ широм планете – без националних држава, верских табуа и са приоритетом права мањина како би нагризао већину која „живи у прошлости“.

Средство за постизање тог циља била је пропаганда и инфилтрирањем сорошеваца у власт у земаља у којима фондација делује.

Због тога су Сорошеве структуре протеране не само из Русије, већ и из конзервативне Пољске и Мађарске. У мађарском случају, то је било посебно болно јер је Сорош старији пореклом из те земље, а седиште његове империје првобитно се налазило у Будимпешти (сада је у Берлина).

Мађарски премијер Виктор Орбан у младости је студирао уз подршку Сорошеве фондације, али се већ година бори са њим да га уништи.

Орбан је победио у овој рунди: Сорошеве структуре напуштају целу континенталну Европу, са изузетком њених кужних „џепова“ – Западног Балкана, Молдавије и Украјине.

Тамо ће се за сада наставити сорошевско супротстављање „традиционалном друштву“ и „руском утицају“, али није јасно колико дуго и колико жестоко (а за фондацију – колико скупо).

„Други правци“ постаће приоритет. Можда ће то бити југоисточна Азија, где јачају позиције још једног Сорошевог непријатеља – Кине. Можда Африка, за коју је конкуренција сада у моди. Али, највероватније, ће „други правац“ бити Сједињене Америчке Државе.

Изгледа да ће се главна борба надаље одвијати тамо.

Сорош старији је држао до Европе, јер је и сам Европљанин. Рођен је у Мађарској и неким чудом је преживео Холокауст, преселио се у Британију и тамо зарадио прве милионе на спекулацијама.

Већ као милијардер настанио се у Сједињеним Државама, одакле је покушао да шири пипке по целом свету, али пре свега – у Европи у којој је и почела његова лична прича – прича о глобалисти и олигарху који је, прогоњен од стране мањине, сањао о светској диктатури мањине.

Алекс Сорош, трудом свог оца, има сасвим другачију животну причу. Рођен је у Њујорку са његовим „мелтинг потом”, студирао у САД и проживео тамо цео свој досадашњи живот.

Наследник скривене империје је стопостотни Американац који је од оца преузео кормило у време када је Европа почела да се претвара у провинцију.

Поента није само у томе што развој земаља такозваног Глобалног југа смањује величину европског удела у светској економији, већ и у томе што је Европа у поређењу са САД оронула.

Пре неколико деценија је сумарни БДП  земаља ЕУ био упоредив са БДП Сједињених Држава, а сада је упола мањи и наставиће да се смањује. Економски рат са Русијом исцрпљује Европу, док САД настављају да се богате.

И на рачун рата и на рачун Европе.

Поврх свега, спољна политика ЕУ се одређује и у САД. Дакле: зашто преговарати са овцама ако се може утицати на пастира?

Овако би могао да размишља амерички инвеститор Алекс Сорош, лишен очеве везаности за Европу а укотвљен у (још увек) најутицајнијој земљи света.

Док је Сорош старији куповао чопоре европосланика који не одлучују ни о чему, нити их нико поштује јер само праве буку, Трамписти су дигли главе у Сједињеним Државама, стварајући реалну претњу сорошевском Отвореном друштву.

Зато: дођавола са Европом!

Чини се да ће милијарде Алексовог оца сада бити трошене на изборне кампање „најпрогресивнијих“ и радикалних демократа, пошто америчке странке не робују својим програмима, као у Европи, већ су конгломерат људи са сасвим различитим погледима. Током предизборних кампања тамо има између кога да се бира: леви и десни, умерени и изопштени, атеисти и верници, фанатици и рационалисти. Главна ствар је да инвеститора не изневери интуиција.

Сада када су Алексове финансијске могућности вишеструко порасле, могли би да се повећају и његови апетити, пошто су САД рај за лобисте са великим новцем. Американци бирају не само сенаторе, гувернере и градоначелнике, већ и тужиоце.

То је идеално за вођење борбе против класних непријатеља и идеолошких противника. Сведок томе је Доналд Трамп који је оптужен већ за четврто кривично дело.

Ако се у биографијама тужилаца који се баве Трампом пронађе веза са Сорошима – мало кога ће то изненадити.

Алексу ипак неће бити лако.

Илон Маск ће постати кључна фигура отпора: његове амбиције су упоредиве, његови идеали су потпуно другачији, а има много више милијарди.

Месец дана пре него што је Сорош старији отишао у пензију, најбогатији човек на свету га је назвао „суперзликовцем”. Зато што је покушао да разбије постојећи свет.

Био је то јасан наговештај да ће Маскови ресурси, медији и лобисти сада бити усмерени против Сорошеве империје. То се, у ствари, и догодило.

Енергични наследник отписује провинцијалне пројекте, концентрише ресурсе и, по свој прилици, удариће.

Увек постоји нада да ће син фанатика, секташа и суперзликоваца одједном испасти добра и разумна особа, бар у инат оцу.

А ако не буде тако – утолико боље.

Што више радикала буде у америчкој влади, то ће раскол у друштву САД бити дубљи и то ће слабија бити Америка која је постала жртва експеримента секташке породице.

Сорош је стран Русији, као што је бољшевичка партија била туђа грађанима Немачке империје. Али, њени бургери су ипак жарко саосећали са Лењиновим циљем да разбије „стари свет“ на непријатељској територији.

Из сличних разлога, савремени Рус може навијати за Сороша млађег и његове планове за Сједињене Државе.