Оснивач Фондације за отворено друштво, милијардер Џорџ Сорош позвао је на смену кинеског председника Си Ђинпинга, упоредивши предстојеће Зимске олимпијске игре у Пекингу 2022. са Олимпијским играма 1936. у нацистичкој Немачкој. Саговорници Спутњика сагласни су да је Сорош заиграо опасну игру, а да кроз његове речи проговара америчка политика.
Сорош је назвао Кину „најмоћнијом ауторитарном државом на свету“ и „највећом претњом са којом се отворена друштва данас суочавају“.
Сорошева опасна игра у корист Америке
Милисав Паић, дипломата у пензији и оснивач Српског спољнополитичког круга, каже да је Сорош продужена рука америчке политике и да је милијардер заиграо игру која није нимало наивна.
„Сорош је у ствари у овој својој изјави рекао да Кина постаје толико моћна да постаје ’опасност‘ по демократију у свету. Наравно, ово је чист идеолошки насртај на Кину“, каже Паић, примећујући да је Сорош познат по томе да преко својих „залагања за људска права“ у ствари улази у унутрашње системе држава које су или конкуренти Америке, или су у њиховој интересној сфери.
Ово што Сорош сада ради у односу на Кину је управо, додаје Паић, покушај да се кроз сатанизацију Кине и њеног руководства компромитује кинески унутрашњи пут развоја.
„Дакле, да се подстакну снаге у Кини које се не слажу са државном политиком Кине, односно нека врста опозиције. Сорош жели да ферментирањем одређених група у Кини подстакне бунт против садашње власти“, истиче наш саговорник.
Кина неће ћутати
Паић напомиње да је то што Сорош ради блиско са размишљањем самог америчког председника Џоа Бајдена.
„Кад се Олимпијске игре одржавају у држави која је глобални супарник Америке, онда се покрећу овакве организације које су такозвани поборници људских права, да би се скренула пажња са самог догађаја на наводно репресивни режим, овога пута у Кини. Ово је први пут да се ова тактика користи“, објашњава Паић.
Спољнополитички коментатор и историчар Саша Адамовић уверен је да ово може додатно да наруши кинеско-америчке односе, као и да Кина неће прећутати овај реторички напад на њу.
„Кина наравно неће оћутати на овакво поређење, као што није ни до сада ћутала ни кад је био у питању Тајван или Хонгконг, а не овакве изјаве неког тамо Сороша у корист Америке. Нису оћутали ни Бајдену када их је оптужио за наводни геноцид (над Ујгурима), тако да неће ни сад“, уверен је наш саговорник.
Адамовић није изненађен нападом на Кину од стране Сороша, односно Америке, с обзиром да Вашингтон, како каже, не може да се помири са чињеницом да Кина полако преузима примат над Америком на свим пољима као глобална сила.
„Наравно, као што се сада користе Олимпијске игре, САД ће користити сваку прилику. И ово је само још један вид притиска на Кину и оно што она представља у међународном свету. Кина је, треба и то рећи, стратешки партнер Руске Федерације, која је такође на удару глобалиста, што смо најбоље могли да видимо око украјинске кризе“, напомиње Адамовић.
Поређење некога са Хитлером није нова метода
Оба саговорника такође истичу да је коришћење и поређење одређених лидера и држава са нацистичком Немачком и Хитлером већ превазиђена реторика, пре свега Америке, која је користи када год жели неког да нападне тако што ће тим поређењем привући пажњу света на своју мету.
Сорош тврди да ће Кина, „као Немачка 1936. године, покушати да искористи спектакл“ предстојећих Олимпијских игара у Пекингу „да оствари пропагандну победу за свој систем строге контроле“. Он је такође назвао Сија „истинским верником у комунизам“, за разлику од бившег кинеског лидера Денг Сјаопинга, који је увео реформе слободног тржишта и упозорио да су „Мао Цедунг и Владимир Лењин његови идоли“.
Сорош је свој говор у Хувер институту завршио позивом на промену режима у Кини. Он је изјавио да се нада да ће Си Ђинпинга можда заменити неко ко ће бити мање репресиван, преноси РТ.
„Ово би уклонило највећу претњу са којом се данас суочавају отворена друштва и требало би да учине све што је у њиховој моћи да подстакну Кину да се креће у жељеном правцу“, изјавио је Сорош.