ШОЛЦ: Послали смо Украјини сво оружје које смо имали на залихама
фото: © Getty Images / picture alliance / Contributor / RT
Немачка није у стању да Кијеву снабдева оружјем сличним темпом као Сједињенe Државe јер су њени ресурси ограниченији, објаснио је немачки канцелар Олаф Шолц, одговарајући на наводе да његова земља „превише обећава и не испуњава” када је реч о Украјини.
У интервјуу за Си-Би-Ес, оне је нагласио да је његова земља донела „веома, веома тешку одлуку“ да промени своју дугорочну политичку стратегију да земљи која је у сукобу никада не обезбеди оружје.
„Немачка је послала сво оружје које смо имали у нашим залихама, у нашој војној инфраструктури. Одлучили смо и да испоручимо ново оружје из наше индустрије, за шта је потребно дуже време јер мора да се произведе“, објаснио је он.
Он је додао да одређени системи наоружања захтевају обуку украјинских војника, што такође успорава процес испоруке.
Новинар је додао да САД понекад обезбеђују оружје у року од 48 сати „од када је председник потписао и спровео обуку“, док је за Немачку потребно много дуже.
„Мислим да треба да схватите да постоји разлика ако земља попут Сједињених Држава троши толико на одбрану, што је веома велика инвестиција, и ви имате много оружја у својим залихама“, одговорио је Шолц.
Док Немачка шаље оружје „са средствима и начинима“ које има, нагласио је Шолц, она је и даље „једна од земаља која ради највише“ јер Кијеву шаље „најсофистициранију технологију коју можете да користите. Он је нагласио да Берлин „користи сва средства“ да помогне Украјини и да ће то наставити да чини како би избегао мир под руским условима“, што је нешто, према његовим речима, што неће прихватити ни Украјина ни Запад.
„Али најважније је да ми сада не само подржавамо Украјину, већ мењамо начин на који трошимо новац на одбрану“, рекао је Шолц. „Велико повећање“ трошкова за одбрану, тврди он, омогућиће Немачкој да брже реагује ако постоји претња НАТО-у или њеној безбедности.
Шолцове примедбе уследиле су након извештаја листа „Форин полиси“ да је обука која се пружа украјинском особљу престала последњих недеља. Украјински званичници које је цитирао магазин пожалили су се да је темпо западне помоћи „преспор“, те су се такође пожалили да је осим обуке за вишецевне ракетне системе „Химарс“ и западну артиљерију, војна обука њихових снага смањена.
Русија је више пута позивала Запад да Кијеву не даје оружје, наводећи да ће то само продужити сукоб и довести до дугорочних проблема. Такође је навела да ће руске снаге сматрати да је свако страно оружје на украјинској територији легитимна мета. Прошле недеље, руски министар спољних послова Сергеј Лавров рекао је да ће „напумпавање” Украјине западним оружјем само навести Русију „да изврши више мисија на терену”.
Москва је крајем фебруара покренула војну операцију великих размера у Украјини након седмогодишњег сукоба у Донбасу и због неуспеха Украјине да примени услове споразума о прекиду ватре из Минска. Протоколи уз посредовање Немачке и Француске били су осмишљени да регулишу статус отцепљених региона унутар украјинске државе, али никада нису реализовани.
Русија сада захтева да Кијев призна руски суверенитет над Кримом и Луганску и Доњецку Народну Републику, те да се званично прогласи неутралном земљом која никада неће ући у НАТО. Такође, Русија је саопштила да је циљ операције заштита становништва, као и демилитаризација и денацификација Украјине.
vostok.rs
