Настојања америчких демократа да са власти удаље актуелног председника Доналда Трампа засад имају половичан успех. У Представничком дому Конгреса САД предлог за „импичмент” добио је неопходну већину. Ипак, коначна одлука остаје у рукама Сената, који баш и није склон тако драстичном решењу. Како год било, 3. новембра 2020. Американци ће изаћи на редовне председничке изборе не би ли показали колико заиста верују онима који их предводе.
Мада на све поменуто треба гледати као на унутрашњополитичку игранку с оне стране Атлантика, нема сумње да ће се исход одразити и на остатак света. Не треба ни сумњати у намере било које америчке власти да по сваку цену задржи глобалну војну надмоћ коју је ова земља градила од Другог светског рата наовамо. Макар се зарад таквих планова морали решити актуелног „домаћина” Беле куће.
Да би то и доказали, војни кругови у Вашингтону, у сарадњи са централом НАТО-а у Бриселу, спремни су за најмасовније слање припадника оружаних снага САД у Европу у последњих 25 година. Основни план је: појачати офанзивни бедем против Русије и улити Европљанима веру у безбедносну незамењивост алијансе. Све то требало би да покаже предстојећа војна вежба „Заштитник Европе – 2020”. Циљ је што више се приближити границама евроазијског џина из правца Балтика и Пољске и тамо остати на дуже време. Тешко и лако наоружање већ спремно чека у Холандији, Белгији и Немачкој.
Можда је останак „на дуже време” и суштина предстојећих маневара. Тешко је веровати да на најављену акцију НАТО-а Русија неће одговорити адекватно. А то значи трајнију милитаризацију већег простора. Ипак, пре ће бити да је америчко „вежбање” више усмерено на дисциплиновање појединих европских чланица западног војног савеза које показују све мање ентузијазма да за интересе америчких произвођача оружја одвајају два одсто годишњег бруто производа или стављају сопствену главу у торбу.
Такође, Русија је у последње време показала да у погледу конструкције најсавременијег наоружања, посебно ракетног, почиње да избија у први план. А то би могло да окуражи поједине чланице алијансе да се, попут Турске, за опремање сопствених армија обрате руским произвођачима, чиме би америчким оружарима додатно смањили зараду.
Како најављују из Кремља, у овом тренутку нису заинтересовани да крену ни на балтичке земље ни на Пољску. Русија је показала војну моћ током великих маневара „Центар 2019” одржаних у септембру уз садејство делова армија Кине и Индије и учешће 130.000 припадника најразличитијих родова оружаних снага, 600 борбених авиона, 15 ратних бродова. Тада је представљено и најсавременије ракетно и артиљеријско оруђе. Једна фаза вежбе посвећена је управо управљању јединицама при извођењу напада са масивним ватреним ударом.
Уместо да ратује, Москва је тренутно више усмерена на јачање своје економске позиције. У том смислу циљани простор је Африка, која би у наредних неколико година требало да „прогута” чак 40 милијарди долара руских инвестиција. Ту је и наставак сарадње са Турском, Кином, Индијом, Блиским истоком… тако да би било какав сукоб са НАТО-ом био контрапродуктиван. Москви на руку иде и погоршање односа САД са Ираном, што би лако могло да се претвори у рат ширих размера.
Нема сумње да је западна војна алијанса организација којој су животно потребни ривали јер, у противном, нестају разлози за њено постојање. Али створена је у временима која се у великој мери разликују од овог садашњег, када је Совјетски Савез био кључна победничка снага у рату против нацистичке Немачке. По многим мишљењима, данашњем НАТО-у неопходна је темељита трансформација, а САД на то не гледају баш добронамерно. Ипак, гласови појединих европских лидера о стварању посебне војне организације њиховог континента, у којој би можда било места и за некадашње идеолошке противнике, па и Русију, све чешће се чују.
Војна вежба „Заштитник Европе – 2020” требало би да изврши јак психолошки притисак и на саме Американце. На најављене председничке изборе не излази се „празних руку”. Вера у војну моћ увек је била јак адут у изјашњавању просечног житеља САД, који је и данас убеђен да је управо његова земља изашла као победница из свих досадашњих светских ратова. „Војевање у празно” непосредно уз границу Русије требало би да га још једном увери како се све десило управо тако.
Опрема: Стање ствари