Независни аналитичар Слободан Милић оцјењује да ни једна држава није имала тежу и одговорнију улогу од Русије данас, јер она шири свијетом идеју слободе.
Милић оцјењује за Срну да је Русија успјела да се поново подигне и да је, када је економски ојачала, увидјела „најгрозније пријетње које су упућене њој, као и неким другим државама“.
„Пријетње су долазиле од најбогатијих, технички најсавременијих и најхладнокрвнијих убица које називамо једноставно – Запад“, наводи Милић.
Он процјењује да су се неке западне државе, „које су своје огромне залихе колонијалног богатства истрошиле до краја, опет удружиле у крваво коло и почеле свој пир освајања и убијања, избјегавајући УН“.
Милић наводи да се управо тада појавила „Русија Бјелинског и Достојевског“.
„Част и поштење руског народа увијек су избијали највише у најтежим моментима по народ и државу и увијек су Руси били побједници“, наводи Милић.
Он сматра да је „велика ствар што Русија своју част поистовјећује са нејаким државама и народима широм свијета на братским и пријатељским основама“.
„Руском духу страни су робови и колоније. Он се од тога јежи. Схватање слободе није нигдје тако изражено као у Русији“ – истиче Милић за Срну.
Он оцјењује да руски улазак у Сирију представља питање части.
„Ако неко мисли да ће се Руси повући и одступити – вара се. Кроз историју Русија никада није довела у питање морал и част. Авганистан је био преседан. У питању је била брзина уласка да би предухитрила Америку“ – процјењује он.
„Свако вријеме има свој крај, само је Русија безвремена и бескрајна. То јој гарантује вјечност њенога духа. Зато она има два бога: Бога духа и Исуса Христоса“, наводи Милић.
Он вјерује да је данас пред Русијом – „испит савјести“, односно да се“ прво сачува као земља и да сачува народ, те да дио немоћног свијета који има нафту и гас не препусти похлепном Западу на потчињене до коначног опустошења“.
„Хтјела она то или не, изићи пред човјечанство и не положити тај испит био би једнак самопорицању свеукупних хиљадугодишњих православних вриједности, над којима господари руски дух“ – сматра Милић.
Он закључује да, „данас кад се бије велика и можда и посљедња битка за спас цивилизације, сваки човјек коме је слобода у срцу треба да помогне на начин на који то може, а да они који то не учине – постају гробари цивилизације“.
Тагови: Русија, Слободан Милић