СЛОБОДА ЈЕ ИМАТИ ВРЕМЕНА ЗА ЖИВОТ: Легендарни Пепе Мухика одрекао се и пензије у корист сиромашних!

Нема незаменљивих људи, има ствари које се не могу заменити: љубав према животу и према другим људима, порука је бившег председника Уругваја који је дао оставку и на функцију сенатора. Ужива у пензионерским данима…

До трошне кућице у којој Хосе Алберто Мухика Кордано (86) живи са супругом Лусијом Топлански и води неугледан земљани пут. Двориште, препуно цвећа, уместо људи из обезбеђења чувају три весела пса. Још пати за Мануелом, која је угинула у 22. години. Поглед му је често уперен на ћошак где је волела да се излежава куја с три ноге која је с њим обишла пола света, скоро је на свакој његовој фотографији.

Додуше, док је био шеф државе (у палату није хтео да се пресели из скромног дома који је супруга наследила од родитеља), два мушкарца су била присутна, али госте нису заустављали. Радо прима намернике у домаћинство удаљено 20 км од центра Монтевидеа, које он и Лусија сами воде. Ту су угостили, поврћем из баште које Мухика гаји, и нашег режисера Емира Кустурицу заједно са шпанским краљем Хуаном Карлосом.

Када је 1994. изабран за посланика, у парламент је стигао на веспи. Изненађени чувар паркинга га је питао хоће ли се дуго задржати, а Мухика му је одговорио: „Заиста се надам да хоћу!“

-Нисам сиромашан председник, богатији сам од оних који ме тако називају. Кад бих имао много, морао бих да проведем пуно времена у бризи да то неко не украде. Морао бих и да имам пуно запослених, навече не бих смео по кући да ходам у гаћама. Старији сам човек, треба неколико пута ноћу да идем до тоалета. Изгубио бих слободу, овако живим једноставним животом и време могу да трошим на ствари које ме испуњавају – „правда“ се Мухико који је 450.000 долара, 90 одсто председничке плате, дао сиромашнима, а сада се одрекао пензије у корист сиромашних поносећи оставку на функцију сенатора лично својој супрузи која је такође сенаторка.

ЈОШ УВЕК ЈЕ НЕПРЕВАЗИЂЕН

Овог човека, који се поноси тиме што је обичан, „а не гроф, краљ или лорд“, обожава бар пола планете. Ако се посматра изван материјалног света, он заиста јесте један од најбогатијих људи на планети: успео је да страдање претвори у добит за народ. Признаје да је у старту био идеалиста, да га је после погодио реализам, али и да од борбе за промене ни данас не одустаје.

Не заговарам сиромаштво, заговарам здрав разум

У земљи сиромашних пољопривредника, у којој се влада није бавила подивљалом инфлацијом већ фудбалом, Мухико је половином прошлог века кренуо стазама политике. Претходно је био члан герилске организације „Тупамарос“, домаћи Робин Худ, полиција га је упуцала шест пута… Успео је да државу изведе на прави колосек: 3,4 милиона људи живи боље (увек додаје: „И три пута више има крава!“), толико да је чак и енглески „Тајм“ својевремено прогласио Пепеово „царство“, занемарујући његове социјалистичке манире, по успесима земљом бр. 1 на планети.

Готово је искоренио корупцију, покренуо је привреду, обновио нацију… Онда се, са освојених 65 одсто гласова на изборима, повукао.

СРЕЋА ДОЛАЗИ ИЗНУТРА

-Развој не сме да уништава срећу, мора да служи људима, Земљи, међуљудским односима, бризи за децу, пријатељству, да нас не закида за најосновније. Изумели смо потрошачко друштво – то је трагедија. Изумели смо много сувишних потреба, стално купујемо нешто ново, бацамо старо…То је узалудно трошење живота!

Кад би људи хтели да троше као један просечан Американац, не би нам биле довољне три планете за живот!

Када купујете не плаћате новцем, већ сатима живота које сте морали да проведете зарађујући. Једино живот не може да се купи! Тиме сам се увек поводио. И не, обични људи овде нису сиромашни, сиромашни су су они који само раде како би одржали скупи стил живота. Увек желе више… Кад би људи хтели да троше као један просечан Американац, не би нам биле довољне три планете за живот!

Јасна порука: Не траћите живот на површне ствари

Срећа, сматра, долази изнутра: или сте срећни са мало, слободни од сувишних оптерећења, или ништа нећете постићи. „Не заговарам сиромаштво, заговарам здрав разум“.

Разум му је налагао и да његова чувена плава „буба“ увек повезе аутостопере, да у кампање креће јавним превозом с руксаком на леђима, да позове грађане да се одрекну наоружања, у замену им је понудио бицикле и компјутере. Бивши герилац, који је провео у затвору 14 година, од тога 10 у тамници под земљом („Пуно сам размишљао“), решио је велики проблем, успео је суграђане и да подучи све о значају очувања животне средине…

Надам се да ћу пред коначно одредиште моћи да одем у бар и кажем шанкеру: Ова тура је на мој рачун!

Многи се чуде шта је и у каквим условима постигао, он одмахује руком док залива цвеће: „То је нормално за сваког ко реши да мења свет. Човек је жилава врста и може много да направи. Најлепша ствар у вези с даном је то што свиће, увек дође зора након мрака. Зато увек изнова морамо да потражимо снагу – једини губитници су они који престану да се боре“.

Арапски шеик и један богати Мексиканац нудили су Пепеу по милион долара за чувени фолкваген којег вози од 1987. Од плаве „фуске“, како зову „бубу“ у Уругвају, није хтео да се растане. „Велики ми је пријатељ! Поклонили су ми је другови који су сакупили новац за њу и продаја би била увредљива. Док сам жив, спаваће у гаражи. Свако мало провозам је по кварту. Имам и другу, мало је рахитична, не ради, али и њу волим.

ПОСЛЕДЊИ КУСТУРИЧИН ХЕРОЈ

Популарни Пепе је главни актер документарног филма Емира Кустурице „Последњи херој“. Нашег режисера обожава јер је „пола геније, пола луд“.

„Нико други није у стању да боље разуме Уругвај и свету пошаље нашу поруку понизности и посвећености“, сматра уругвајски Робин Худ.

Са заврнутим рукавима на кошуљи, у широким панталонама и разбарушених обрва не наликује звездама чије нас фотографије запљускују, али код њега то није демагогија.

Он јесте права звезда, тврди Кустурица: „То је његов живот – тежак, драматичан, невероватан, частан“.

Курир.рс/Лена/Б.М.