Слобода говора на амерички начин: Кад те боли истина једноставно је – забраниш

Неће Американци никада признати: „Није до Руса, до нас је“! Увек ће им неко други бити крив и то је апсолутно правило у њиховој политици. Никад не признати никакву одговорност, јер тај филм неће нико да гледа – овако новинар Небојша Малић коментарише америчку демократију спроведену на чисто амерички начин, са све новим санкцијама руским медијима.

Сједињене Америчке Државе санкционисале су медијску групу „Русија севодња“ ─ РИА Новости, РТ, Спутњик, Раптли, саопштило је америчко Министарство финансија, а као разлог за увођење санкција истиче се наводни „непријатељски утицај на председничке изборе у Америци“.
Из Стејт департмента је саопштено да ће медијска група „Русија севодња“, као и појединачне компаније које су у њеном саставу, бити у обавези да поднесу извештај о запосленима у Америци и њиховој имовини. Министарство финансија је навело и да су америчке власти унеле ове медије на списак страних мисија и објавили награду до 10 милиона долара за информације које доказују њихово мешање у америчке изборе.
Реприза

Дугогодишњи извештач телевизије РТ из Америке Небојша Малић каже за Спутњик да читава ситуација подсећа на сценарио из 2016. односно 2017. године, када је испливао ноторни „извештај“ обавештајне заједнице. Њега је удруженим снагама саставила мања радна група коју су оформили људи из ФБИ и ЦИА, лојални тадашњем демократском режиму.
Они су, каже Малић, узели један извештај о РТ Америци из 2012. године и препаковали га у причу о томе како се на основу њега види да је Русији циљ да утиче на америчку демократију.

Мислим да је све то и студентима прве године филозофије звучало као апсурдан аргумент, али они су на основу тога направили целу кампању демонизације и сатанизације руских медија. Циљ тога заправо и нису били руски медији, јер су они били релативно небитни, већ ућуткивање било какве алтернативне штампе на домаћем терену, уз остваривање апсолутне контроле над медијима, рекао је Малић за Спутњик.
У тој намери су и успели, само неколико година касније. На изборима 2020. године, друштвене мреже су цензурисале све оно што им је Бела кућа рекла да цензуришу, односно шта год су демократе сматрале вредним цензурисања. Истинита прича о лаптопу Хантера Бајдена проглашена је за руску дезинформацију од стране истих тих шпијуна што данас траже да им се верује кад кажу да се РТ или Спутњик на неки начин мешају у америчку демократију.

Они заиста мисле да са тим могу да се поново извуку и уопште ме не чуди што те ствари поново раде.
Који је циљ?
САД овим потезом, сматра наш саговорник, покушава да једним ударцем постигне две ствари – са једне стране да сатанизује Русе јер имају цео спољнополитички комплекс који је оријентисан на русофобију, а са друге стране да се боре да остваре медијску и наративну контролу на домаћем терену.

У последњих десетак година, објашњава Малић, људи се све више окрећу алтернативним медијима. Једно време су информације тражили на Фејсбуку* али се то испоставило као неверодостојно, па су онда тражили одговоре на Тик Току. Ту је настао проблем јер се испоставило да су многи од „инфлуенсера“ који се баве политичком тематиком заправо пулени једне или друге странке.

Све више људи се окрећу друштвеним мрежама које нису под том врстом контроле, попут Телеграма, а као последицу тога смо видели и хапшење Павла Дурова. Ту спада и бивши Твитер, а садашњи Икс, а притисцима није измакао ни Илон Маск.

Будући да сада америчка дубока држава ипак не може да контролише друштвене мреже, они се труде да загаде информативни простор и поруче људима да пазе шта читају. По њиховој логици, све што се прочита би могла бити страна завера, спроведена у циљу поткопавања и угрожавања америчке демократије, а њихова демократија је, зна се, све оно шта каже Си-Ен-Ен.

То је покушај да се људи застраше и натерају да не верују никоме осим медија који имају званично одобрење америчке Владе, што је не само ван памети, већ и у суштој супротности са основном мишљу која мотивише њихов први амандман америчког Устава, односно Повеље о правима, која каже да је слобода штампе, речи и мишљења кључ за демократску републику каква је требало да буду, закључује Малић.