
© UN
Украјинска мисија при УН је поново напала Русију као „агресора“ чије председавање Саветом безбедности наводно представља ругање светској организацији. Став Кијева подржала је већина земаља ЕУ и НАТО, али не и САД, које су одбиле да потпишу заједничко саопштење.
Занимљиво је и да су све републике бивше Југославије – Словенија, Хрватска, БиХ, Црна Гора и Северна Македонија – осим Србије стале у строј са режимом Владимира Зеленског.
„Још једном категорички осуђујемо агресију Руске Федерације на Украјину који представља флагрантни напад на међународно право и сам концепт поретка заснованог на правилима“, читала је Кристина Хајовишин, заменик украјинског амбасадора при УН.
У изјави се руска специјална војна операција представља као „брутална и ничим испровоцирана агресија“, као и „најмрачнији рат у Европи од оснивања УН“.
Хајовишин је оптужила Русију да „води колонијални рат, где отима и земљу и људе“ и захтевала да се руске трупе „сместа и бесусловно повуку са територије Ухрајине“.
У изјави се експлицитно наводи да се то односи на „међународно признате границе“ Украјине, „у које спадају Крим, Доњецк, Луганск, Запорожје и Херсон“.
Крим се вратио у састав Русије после пуча у Кијеву 2014. године. Доњецка Народна Република (ДНР), Луганска Народна Република (ЛНР), Херсон и Запорожје су на референдумима у јесен 2022. гласали да се придруже Русији. Москва их сматра сувереном руском територијом и захтева од Кијева да повуче своје окупационе трупе с њихове територије као један од предуслова за примирје.
Украјинској изјави је само недостајало уобичајено „Слава Украјини“, поздрав нацистичких колаборациониста из Другог светског рата, које садашњи режим у Кијеву сматра херојима и очевима нације.
САД су од доласка на власт председника Доналда Трампа престале да потписују антируске резолуције, изјаве и саопштења у УН, с образложењем да то не доприноси мирном решењу сукоба. Тај став по свему судећи остаје на снази упркос отказивању састанка Трампа и руског председника Владимира Путина и увођењу санкција руским нафтним компанијама.
Није познато да ли је представних Босне и Херцеговине за потписивање ове изјаве обезбедио сагласност Председништва БиХ – а самим тим и Републике Српске – или је још једном деловао на своју руку, водећи се искључиво вољом политичког Сарајева.