МАТЈЕ СЛАМА: У борби Русије и Запада Путин представља заштитника суверенитета, људске величине и божанске светости

Фото: Спутњик, AP Photo/ Alexei Druzhinin

Фото: Спутњик, AP Photo/ Alexei Druzhinin

Француски стручњак за међународна питања Матје Слама сматра да је сукоб Русије и Запада заправо борба два различита погледа на свијет, те да је Владимир Путин заступник традиционалних вриједности.

„Путин у тој борби представља заштитника суверенитета, људске величине и божанске светости. За разлику од Запада који заступа технократију, бирократију, либерализам и атеизам, без великих људи, без великих идеја и узвишености“, наводи Слама.

Он у интревјуу за „Фигаро“ процјењује да руски лидер стаје у заштиту „духовних људских вриједности и различитости, вриједности традиционалне породице, правог људског живота и слободе вјероисповијести“.

Путин, исовремено, критикује европске земље да су се одрекле своје основе – хришћанских коријена.

„Он користи изузетно експресивне појмове, отворено критикује закон о легализацији геј бракова и редовно оптужује западне земље да покушавају да уведу свој либерални модел по цијелом свијету уз презир према националним специфичностима“, наводи Слама.

Према мишљењу француског стручњака, Путин је постао идеолог конзервативизма у цијелом свијету, а његова популарност међу европским конзервативним странкама значи да је он схватио каква се игра води у Европи.

„Његова генијалност је у томе што је успио да у правом тренутку повеже своје идеје са дијелом европске јавности која осјећа све веће непријатељство према глобализацији и мултикултурализму и жели националне границе“, оцјењује Слама.

Међу карактеристикама Путинове идеологије су подржавање религиозног односа према свијету и заштита државног суверенитета, док су на Западу религија и суверенитет релативизовани појмови, лишени сваког значаја.

Француски стручњак сматра да се у Путиновој реторици може препознати пуно тога што га чини сродним Солжењициновој тачки гледишта.

Руски писац је познат на Западу као критичар совјетског модела, али он га није критиковао са позиције либерализма, него „са позиције вјере и велике руске историје“.

Управо због привржености коријенима и духовности, Солжењицин је критиковао и западни модел друштва „због опсједнутости личним правима, науштрб традиционалних вриједности, као што су: част, племенитост и пожртвованост“.

Солжењицин је вјеровао у постојање трећег пута, који мора бити заснован на повратку коријенима и самоограничавању људи и нација, каже Слама.

РТРС

Тагови: , ,

?>