Ово за Спутњик каже научни сарадник Института за европске студије Александар Гајић коментаришући почетак рада безедносне конференције у Минхену.
Западни монолог без Русије
Теме скупа ове године односе се на изазове спољне и безбедносне политике, са посебним акцентом на руско -украјински сукоб.
„Кључна тема биће „инвазија Русије на Украјину“, као прекретница у глобалној политици и највећи европски безбедносни изазов“, саопштили су организатори.
Гајић пре свега подсећа да је ова безбедносна конференција имала одређену тежину, али да је изостављањем Русије у овом, како каже, историјском тренутку, опала тежина и значај скупа.
„То је био важан дебатни простор где се скупљају представници разних држава, размењују мишљења, где се на одређеним панелима дискутује о темама које се у том тренутку сматрају важним. Могли смо да видимо политичке ставове различитих актера, пре свега ових са запада. Али, у контексту разматрања рата у Украјини, због изостављања Русије и сврставања на једну ратну страну, и наоружавања само једне стране, форма дијалога се губи. Нема више дијалога, него искључиво монолога, по унапред задатој теми“.
Зна се ко шта сме да каже
Међу говорницима који ће се обратити на овогодишњем скупу су немачки кацелар Олаф Шолц, председник Француске Емануел Макрон и председник Европског савета Шарл Мишел.
Како је најављено у агенди, обратиће се и званични представник Украјине, а британски медији су сигурни да ће то бити председник Владимир Зеленски.
„Ситуација је очигледно таква да се од свих који су дошли, нешто очекује, а зна се шта треба да кажу, ако хоће и даље да учествују у томе. То значи да је сам формат девалвиран због једностраног и пристрасног приступа“, иситче Гајић.
Председавајући Минхенске конференције Кристоф Хојзген изјавио је да Русија „не заслужује да буде учесница“ конференције, зато што „крши међународно право“.
Наш саговорник и овај иступ види као брутално лицемерје Запада, односно принцип двоструких стандарда:
„Када им одговара да се позивају на међународно право, они ће да убаце тему панела о којој ће се расправљати о томе, без обзира на разумевање целог контекста, пропасти Минских споразума, свега што се дешавало у Савету безбедности Уједињених нација везано за сукобе у Донбасу од 2014. године. Сад су се сетили да се постављају као велики браниоци међународног права. То је врло јасан показатељ политике двостурких стандарда и лицемерства које ту влада. Други примери где је кршено међународно право се неће узимати у обзир, јер то интересно не одговара онима који организују форум. Форматирају га у складу са својом политичком агендом“, закључује Гајић.
Он подсећа да је Владимир Путин управо на безбедносној конференцији у Минхену 2007. године Западу упутио чувено обраћање у вези ширења НАТО-а, када је форум био оно што и треба да буде.
Спутњику је из Министарства спољних послова Русије саопштено да руска делегација није имала намеру да учествује на Минхенској конференцији 2023., чак и да је била позвана, јер је Русија изгубила интересовање за форум који је изгубио објективност.
„Ово сматрамо отвореним кршењем принципа Повеље УН и Завршног акта из Хелсинкија ОЕБС-а из 1975. године о немешању у унутрашње послове“, истичу у Министарству спољних послова Русије.
