Симулатор на коме су у алијанси вежбали Украјинци није уопште предвидео да ће Руси пружити отпор, па је војска изашла са обуке пуна лажног самопоуздања да је спремна за напад
Једна од најбољих украјинских бригада, 47. механизована бригада, наоружана НАТО опремом, користећи и доктрину и тактику Алијансе, готово је десеткована током свог напада у близини Орехова у Запорошкој области, тврди бивши амерички обавештајац Скот Ритер кривећи за овај неуспех кијевске западне учитеље.
У ауторском тексту за „РТ интернешнел“, он напомиње да је бригада месецима боравила у бази у Немачкој учећи западно знање у комбинованом ратовању и да им је у томе „помогао“ компјутерски систем НАТО под именом КОРА, који је заправо и кривац што су оманули.
„Ако је икада постојао пример како би наменски направљене украјинске НАТО снаге деловале против руског непријатеља, 47. бригада је била идеална студија случаја. Али, неколико дана од почетка напада, група је готово буквално десеткована. Уништено је, или на бојном пољу напуштено више од 10 одсто око стотинак америчких возила ‘бредли’, а више од 2.000 људи је погинуло или рањено“, наводи Ритер напомињући да ништа боље нису прошли ни немачки „леопарди“ које су Украјинци користили.
Зашто су међутим кијевске снаге тако разбијене?
Ритер истиче да „логика налаже да би свако одговорно коришћење симулационог система КОРА предвидело неуспех напада 47. бригаде“, те зато оптужује НАТО учитеље украјинских војника да су их свесно послали у смрт.
Криви су, каже, јер у симулатор нису убацивали тачне импуте уз које би војници вежбали, па су Украјинци са курса изашли уз лажну сигурност да су научили довољно да победе Русе.
„Осим ако и НАТО инструктори и њихови украјински студенти нису били прожети самоубилачким квалитетима сличним Лемингу – да би се дошло до исхода који може да мотивише украјинске снаге да пристану на напад, морало је да дође до значајне модификације и измене критичних података који су унети у програм“, упозорио је Ритер.
Симулатор је, наиме, програмиран тако да је Русе из 70. пука представио као лоше обучене, лоше вођене, лоше опремљене и слабо мотивисане, и противно свакој логици превидели колапс воље руских војника да пруже отпор.
А стварни руски дефанзивци имали су, међутим, потпуно другачији одговор.
Према Институту за проучавање рата, армија Москве је, наиме, „на украјински напад одговорили са неуобичајеним степеном кохерентности“ док је спроводила „своју формалну тактичку одбрамбену доктрину“ у одбијању украјинских напада југозападно од Орехова.
Реалност је, дакле, била таква да се Украјинци никада нису ни приближили руској одбрани око Орехова, а камоли да је пробију.
„Разлози за овај неуспех су бројни, укључујући непознавање опреме западњачког типа коју је користила 47. бригада, лоше тактичко планирање и што је најважније, и неуспех Украјинаца да потисну руску артиљеријску ватру, могућности електронског ратовања и ваздушне снаге, што је онемогућило тактичко пробијање руских појасева препрека – посебно густих минских поља“, наводи бивши амерички обавештајац.
Он НАТО инструкторе отворено оптужује да су „свесно слали у смрт људе украјинске 47. механизоване бригаде“ јер се нису придржавали стандарда професионализма и интегритета.
„Уместо тога, послали су те трупе у узалудни покушај да пробију одбрану коју је било немогуће савладати, с обзиром на неједнакост у обуци и саставу снага између украјинских и руских снага. Да су о томе бринули, било би много мање украјинских удовица и сирочади који тугују због губитка својих мужева и очева“, истакао је Ритер.
Он је тако рекао да је главна лекција која се из ове ситуације може извући – да ни НАТО ни САД не маре за животе Украјинаца које обучавају „ужасној вештини ратовања“.
„Очигледно, републикански сенатор Линдзи Грејем није усамљен у тежњи да настави руско-украјински сукоб све док Кијеву не понестане топовског меса. На основу резултата у Орехову раније овог месеца, чини се да је „до последњег Украјинца“ и заједнички ратни поклич НАТО-а“, закључује Ритер.