Скок цене енергената: Европа ће схватити да без руског гаса не може да функционише

Чак и када се догоде мање битни догађаји од специјалне операције руске војске у Украјини, тржишта реагују и цене берзанске робе доживљавају успон или пад. Због тога гибања на светским берзама и раст цена нафте гаса и других берзанских роба у овом тренутку не би требало да чуде, уредница портала Енергија Балкана Јелица Путниковић.

Путниковићева, која на Спутњику Србија уређује и води емисију Енергија Спутњика, сматра да ће се европски политичари на које се врши притисак да не купују руски гас, како каже, дозвати памети и схватити да без руског гаса њихова друштва не могу да функционишу.

Москва никад није заврнула славине гаса

„Оно што је из историје познато, још од времена СССР-а, Москва никада није заврнула славине гаса према Европи, па вероватно неће ни сада. А поготово што сада гас не тече у већој количини кроз Украјину, него постоји Северни ток 1, Турски ток и гасовод преко Белорусије и Пољске – Јамал“, објашњава она.

Говорећи о гасоводу Северни ток 2, чија је сертификација прекинута на захтев немачког канцелара Олафа Шолца, Путниковићева напомиње да је важна чињеница да су у овај гасовод новац, и то не мали, уложиле и велике европске компаније. Оне поседују педесет одсто овог гасовода.

„Тај гасовод сигурно није бацање новца у рупу без дна која неће донети профит. Већ су се чули коментари из неких од тих европских компанија да неће да отписују то што су улагали – значи да неће да побољшавају своје стање на берзама. Они се сви надају да ће тај гасовод да профункционише“, каже Путниковићева.

Што се тиче раста цена нафте, Путниковићева наглашава да цена од око 90 долара за барел одговара свима, док је цена од 100 долара за барел психолошка граница и њен прелазак изазива забринутост – због тога она предвиђа преговоре великих извозника и произвођача око тога како спречити да се цена нафте не вине у небо.

Србији не прете несташице

Уколико не буде већих ратних поремећаја на тлу Европе, Србији не прети опасност од несташица, како енергената, тако и других врста робе, сматра Путниковићева. Србија производи довољно пшенице, шећера и јестивог уља, а недавно је увезла и довољне количине соли, а с обзиром да смо пољопривредна земља, можемо да произведемо довољно осталих намирница.

Што се енергије тиче, иако у ЕПС-у има проблема, наша земља увози електричну енергију из окружења, где се она може лако произвести.

„Значи, нама сада не прети никаква опасност да ћемо остати електричне енергије; гас нам стиже преко Турског тока, не кроз Украјину, и Русија нам сигурно неће заврнути славину. Сумњам и да ће се Бугарска, иако је чланица НАТО-а, усудити да крене да манипулише, јер би се њена привреда и грађани суочили са великим проблемом“, истиче Путниковићева.

Србија није одустала од куповине руског гаса ни деведесетих година, за време санкција и ни тада нас Русија није оставила на цедилу, подсећа наша саговорница која је мишљења да се наша земља неће придружити антируским санкцијама.

„Мислим да ће се остати на одлуци која је била и раније да Србија неће уводити санкције Русији и да нас на промену одлуке не може натерати никакав захтев Брисела или САД. Ако бисмо увели санкције Русији, тада бисмо заиста могли да очекујемо да нам се смање испоруке гаса. И не мора да се смањи, довољно је да не добијемо садашњу цену, што би се одразило на стандард грађана и долазак инвеститора. Треба мудро одиграти и не мешати се“, закључује Јелица Путниковић.