Србија је, упркос невероватним притисцима и уценама, успела да остане једина неутрална земља у Европи, и која одржи добре билатералне односе са свим видљивим и невидљивим учесницима сукоба. Председник Србије је током последњих месеци , упркос томе што је показао и храброст и одлучност да изнесе свој став, да не прихвати поделу света на црно и бело, на ваше и наше, остао прихватљив саговорник за обе супротстављене стране. Зато Србија очигледно постаје део једног ширег плана припреме могућих преговора. Неутрална позиција, историјска блискост са Русијом, али и са Украјином, веома добри односи са бројним азијским земљама, квалификују је за могућег и важног играча на политичкој сцени. O томе, чини нам се, сведочи и недавна, изненадна посета заменика министра иностраних послова Русије.

Све је очигледније да идеја победе над Москвом на бојном пољу излази из моде, а ни борба до последњег Украјинца као да више баш и није приоритет за Запад. Све се више говори о потреби преговора са Русијом о Украјини. Споразуми који су постигнути након завршетка Хладног рата више нису релевантни за Москву.

Запад, како данас изгледа, жели да разговара о Украјини са Русијом без Кијева, рекао је недавно председник Заједничког парламентарног комитета Турске и Европске уније Емрах Карајел.

Није да савезници Кијева прете да ће престати са испоруком наоружања. Напротив, сваког дана одлучују о све већим испорукама, али председник у зеленој мајици, који је донео одлуку да неће сести за исти сто са руским председником Путином, могао би једноставно остане сам.

Вашингтону је дипломатским каналима пренет предлог за организовање преговора Русије са Западом. Анкара верује да о Украјину треба разговарати на састанку на коме осим представника Москве, треба да учествују САД, Велика Британија, Немачка и Француска, пише турски Милијет.

Информације је потврдио Емрах Карајел. Он је подсетио да Турска заузима позицију посредника између Русије и Запада. Доказ за то је споразум о извозу жита, склопљен у Истанбулу. Један од циљева турског лидера Реџепа Тајипа Ердогана је смањење тензија у региону и решавање неких међународних проблема, истакао је Карајел.

Раније је портпарол турског председника Ибрахим Калин изјавио да ће преговори Москве и Кијева наставити са великом вероватноћом. Али украјински сукоб ће бити само део теме разговора.

„Главно питање је нови споразум између Русије и западног света“, рекао је представник турског председника, истакавши да постоји нова Русија, нови свет, и нова реалност, па је зато потребан нови договор.

Преговоре „између Русије и западног света“ овог пута, како данас изгледа, неће организовати земље на које смо навикли – преко пута Владимира Путина, не само да неће седети Владимир Зеленски, него ни представници европских демократија. На тасу на коме је с једне стране „европска демократија“, а с друге „азијска аутократија“, претегла је ова друга. На сцени је стварни „сумрак Запада“. Неће бити ни Француске, ни Велике Британије, ни Немачке. Упркос силној жељи и невероватним притисцима и уцењивања којима се служе Сједињене државе да свет поделе на оне који су у праву и оне који нису (само Русија, наравно), надјачавају они, до јуче невидљиви играчи, који су промешали карте на сасвим другачији начин, и играју своју игру која не признаје силеџијску Америку и уморну Европу.

Неутралност је изгледа, поново, на цени. Улога Турске макар било и тачно мишљење, да Ердоган учествује из личних интереса, већ сада је донела неке резултате. Ништа мање није важно укључивање арапског шеика који је стратешки партнер САД, али самосталан играч који има храбрости да не одговори на Бајденов телефонски позив, а ужива поверење руског, а из његових изјава би се могло закључити, и украјинског председника. О Србија смо све већ рекли.

Као прво, постаје све јасније да је могућа неконтролисана ескалација сукоба, која би, као што упозорава бивши амерички председник Трамп, могла довести до трећег светског рата. Стална западна пропаганда да би Русија могла да употреби тактичко нуклеарно оружја против Украјине, управо је корак ка неконтролисаној ескалацији.

Друго, економска ситуација у западним земљама погођеним антируским санкцијама изазива све веће незадовољство становништва. А изгледи за предстојећу хладну, а можда чак и гладну зиму плаше не само грађане, већ и разумне политичаре. Брзи пропаст економије Русије очигледно се није догодио. А наставак притисака на њу може Европу још скупље коштати. Став арапских земаља које су постале део западне игре са нафтом, говори да је ђаво однео шалу.

И трећи, најубедљивији фактор – војска. Колико год говорио о губицима и „поразима“ Русије, Запад јако добро зна каква је ситуација. Сада се и у Америци могу чути гласови разума. Поготову након делимичне мобилизације коју је Путин недавно објавио.