СКАНДАЛ: Русија није позвана на обиљежавање 80. годишњице избијања Другог свјетског рата

Пољска конзервативна странка која је на власти Право и Правда одабрала је формат обиљежавања избијања последњег свјетског рата у кругу данашњих савезника из НАТО и Европске уније, како би избегли председника Русије који на ову годишњицу, за разлику од претходне, није позван.

На 80. годишњицу избијања Другог светског рата, 1. септембра у Варшави, уз домаћина, предсjедника Пољске Анџеја Дуду, поруком „памћење и упозорење“ Европљанима ће се обратити и предсjедници САД Доналд Трамп и Њемачке Франк Валтер Штајнмајер, док предсједник Русије Владимир Путин није позван.

„Очекујемо присуство 40 иностраних делегација, око 250 гостију из цијелог свијета, међу њима предсједнике, премијере, предсједнике парламената, министре спољних послова, министре одбране, а такође и изасланике европских краљевских породица. На Тргу Пилсудског говоре ће одржати председници Пољске, Немачке и САД“, рекао је новинарима шеф канцеларије пољског предсједника Кшиштоф Шчерски.

Пољска конзервативна странка која је на власти Право и Правда одабрала је формат обиљежавања избијања последњег свјетског рата у кругу данашњих савезника из НАТО и Европске уније, како би избегли председника Русије који на ову годишњицу, за разлику од претходне, није позван.

Због ранијих спорова око обиљежавања те годишњице на полуострву Вестерплате са властима Гдањска где влада пољска опозиција, и због Доналда Трампа, централна свечаност је премештена први пут из Гдањска у Варшаву.

Шеф канцеларије пољског предсједника рекао је новинарима да ће „Сећање и упозорење“ бити главни мотив говора предсједника Пољске, Њемачке и САД у Варшави, а наћи ће се и на пригодном звону које ће бити поклоњено граду Вјелуњ.

„Порука годишњице треба да буде упозорење за будућност у међународним односима. Да сећање на Други свјетски рат буде упозорење за савремени свијет да се границе не мењају силом, да се пактови не склапају иза леђа и на штету других држава, да се не попушта пред агресивним потезима неких земаља због тога да се продужи мир, што касније доноси још гори ратни пожар“, рекао је Шчерски.

Прије 10 година, на 70. годишњицу избијања Другог свјетског рата Владимир Путин, тада премијер, био је једини од 20 позваних предсједника влада коме је припала част да се на полуострву Вестерплате обрати Европљанима.

Путин је тада позвао и остале земље Европе да осуде своје грехе и злочине прошлости и договоре са нацистима, исто онако како је то учинила Русија осудом пакта Рибентроп-Молотов о ненападању између Хитлерове Њемачке и Стаљиновог Совјетског савеза.

„Од 1934. године до 1939. године трајала су настојања да се умире нацисти који су преузели власт у Немачкој. То је рађено преко пактова и споразума који су с моралне тачке гледишта били неприхватљиви, а политички опасни и лоши“, рекао је тада Путин.

Он је подсјетио да је и Пољска 1934. године склопила пакт о ненападању са Хитлеровом Немачком, а такође и на Минхенски споразум великих сила са Њемачком из 1938. године чија је жртва још пред рат била Чехословачка.

На 70. годишњицу избијања Другог свјетског рата Путин је такође подсјетио на страховиту цијену којом је плаћена побједа у рату, посебно у његовој земљи, пошто су, како је нагласио, читаву половину од 50 милиона погинулих представљали грађани Совјетског Савеза.

„Само ослобађање Гдањска однело је животе 53.000 војника Црвене армије. За ослобађање Пољске животе је положило чак 600.000 црвеноармејаца“, рекао је тада Путин.