Сједињене Државе „објавиле рат“ Русији на Црном мору

Запад, на челу са Сједињеним Државама, покушава да ослаби и умањи улогу Русије у црноморском региону у контексту политике усмерене на наношење стратешког пораза Москви. Међутим, то је тешко остварив план, истичу руски експерти.

Помоћник председника Русије и председник Поморске комисије Николај Патрушев је упозорио да Америка жели преко Дунава да добије приступ Црном мору у војне сврхе, а стручњаци објашњавају да је развој „дунавског правца“ привлачан за Сједињене Државе, јер преко дунавских лука могу директно да шаљу војни терет у Украјину и обезбеде њихову заштиту, што ће довести до још већег мешања Запада у украјински сукоб. Међутим, такве акције прете америчким НАТО савезницима у Европи, јер повећавају тензије и могу да изазову мере одмазде, истичу експерти.

Руски војни експерт Константин Блохин оцењује да такав план Американци намеравају да спроведу уз помоћ НАТО савезника. Турска, Бугарска и Румунија су три НАТО земље које имају излаз на Црно море, док је Украјина за САД пријатељска, или боље речено вазалска земља.

„Американци могу да имају приступ Црном мору преко својих савезника, рецимо – преко Бугарске која је чланица НАТО-а… Мислим да они не разматрају то да Русију одсеку од приступа Црном мору, већ да додатно ограниче њене могућности на Црном мору. О томе се овде ради“, каже Блохин.

Блохин упозорава да покушаји притиска на Москву у црноморском региону преко НАТО савезника могу да створе ризике од директног сукоба са Русијом.

Ипак, истиче он, тешко да ће Сједињене Државе моћи да остваре своје намере.

Успех руске специјалне операције решава све проблеме

На питање како Русија реагује на јачање војног присуства САД у региону, односно које акције предузима да спречи приступ САД Црном мору, Блохин каже:

„Овде је јединствен начин даље спровођење специјалне војне операције. Других начина нема, јер реално, ако они хоће да спроведу овај свој сценарио преко Украјине, онда је наш задатак да им те планове покваримо, а то се може спречити само нашим активним акцијама у Украјини“, истиче Блохин.
Црно море, као никад пре, има огроман (гео)стратешки, безбедносни и економски значај. Још за време царске Русије, а касније и током совјетског периода, то море је представљало јужно крило велике силе и до данас се на то море гледа као на упориште одакле Русија има излаз на топла мора.

На Криму, који се у састав Русије вратио 2014. године, стационирана је и руска Црноморска флота, која од 1783. године има седиште у Севастопољу.

Међутим, НАТО земље, на челу са САД, имају амбициозне планове за јачање војног присуства у том региону и јачања конфронтације, а војни експерти у том контексту постављају реторичко питање – шта би се десило да Русија дође у америчке воде као САД у Црно море?
Сједињене Државе још од деведесетих година, након распада Совјетског Савеза, покушавају да наметну своју доминацију у Црном мору и ту активност настављају да спроводе упркос ограничењима наметнутим Конвенцијом из Монтреа усвојеном 1936. године.
Поред тога, САД намеравају да у земљама Црноморског региона подижу логистичке центре за брже испоруке оружја Украјини и распоређивање оружја великог домета.

И за Украјину је Црно море важна трговинска рута. Пре рата више од половине украјинског извоза житарица одвијало се преко њене највеће луке на Црном мору – Одесе.
Патрушев је сада упозорио да НАТО кује планове да прошире војно-поморско присуство у Црном мору, измени режим црноморских мореуза, утврђен Конвенцијом из Монтреа, да у војне сврхе користе унутрашње водене путеве Европе у циљу приступа Црном мору преко Дунава.

„Јасно је да мореузе не контролишу ни Русија, ни САД, већ Турска. Највероватније је да ће они покушати да се договоре са Турском, или ће извршити притисак на Турску како би деловала у интересима Запада. Не заборавимо да је Турска НАТО држава, која делимично подржава Украјину. И Лавров је збуњен позицијом Турске по питању војне сарадње са Украјином“, каже Блохин, алудирајући на изјаву руског шефа дипломатије, који је рекао да Турска изазива недоумице код Москве жељом да посредује у мировним преговорима Украјине и Русије иако наоружава Кијев.

Конвенција из Монтреа је усвојена ради очувања слободе кретања трговачких бродова кроз мореуз у временима мира и рата, али успоставља различите режиме пловидбе. Истовремено, документ ограничава боравак ратних бродова нецрноморских држава у Црном мору на три недеље. У ванредним ситуацијама, Турска може забранити или ограничити војни пролаз кроз Босфор и Дарданеле.
Блохин напомиње да је Турска кључни играч пошто контролише мореузе Босфор и Дарданеле и да ће због тога САД покушати да изврши притисак на Анкару, а на питање да ли ће у томе успети, експерт каже:

„То је питање времена, то је питање борбе… Турска такође мисли на своје интересе, а многи на Западу нису задовољни Ердогановом позицијом“, закључио је Блохин.