СЈАЈ ВЕЛИКЕ РУСИЈЕ: “Прошетајте” Кремљом – 3D панорама
Фото: vostok.rs
Московски Кремљ се простире на Боровицкој висоравни, на левој обали реке Москве. Прво утврђење, окружено ровом и земљаним бедемом, појавило се на овом месту 1156. године. За време монголско-татарске најезде 1238. године Кремљ је био разрушен, а 1339. године обновљен. Данашње зидине и куле су изграђене 1485-1516. године. Данас, у Кремљу се налази резиденција председника Русије и велики број историјских споменика.
Московски Кремљ је јединствени споменик архитектуре, нераскидиво повезан са историјом руске државе. Московски Кремљ је званична резиденција председника РФ и главни симбол земље.
Велики Кремаљски дворац је изграђен за Николаја I 1838-1850. године на месту дворца царице Јелисавете Петровне, подигнутог на темељу дворца Ивана III. Изградњом је руководио К. А. Тон, родоначелник „византијско-руског“ архитектенског стила. Пет парадних дворана – Георгијевска, Александровска, Владимировска и Јекатеринска – добиле су име у част ордена Руске империје.
Гранитну палату су изградили за Ивана III Марко Фрјазини и Пјетро Антонио Солари 1491. године. У почетку, она је била део не сачуваног комплекса из Обалске, Златне и Велике ( затим „Гранитне“, захваљујући облагању главне фасаде четворогранитним белим камењем) палате. У Русији такве палате су се градиле за пријеме и гозбе. Од 21. јуна 2012. године палата је откривена за посетиоце.
Теремни дворац су градили 1635-1636. године, за време цара Михаила Фјодоровича, неимари Б. Огурцов, Т. Шарутин, А. Константинов, Л. Ушаков. У својству подземног спрата дворца искоришћени су остаци Мајсторских палата XVI века. Царски подруми – четири палате малих димензија – заузимали су други спрат дворца.
Државни Кремаљски дворац, раније Дворац конгреса, изграђен је 1961. године под руководством архитеката М. В. Посохина и уз подршку Н. С. Хрушчова, на месту старог здања Оружане палате. Радови на изградњи су трајали 16 месеци: отварање је било временски подешено за XXII конгрес КПСС. Осим конгреса и саветовања, дворана за посетиоце Дворца била је намењена и за фестивале и позоришне представе: оперу, балет и концерте.
