У геополитичкој игри заоштрених односа Запада и Истока, Кина и Русија су одскора синхронизовани двојац на светском тржишту злата и хартија од вредности. Наиме, Пекинг и Москва истовремено купују огромне количине полуга широм света и распродају америчке хартије од вредности (у преводу дуг САД спакован у обвезнице).
У августу је Кина званично купила још 16,2 тоне злата (на 19 тона колико је додала резервама месец дана раније). Русија је истовремено пре два месеца пазарила 31,1 тону жутог метала. Москва је иначе у јулу набавила 13 тона, а у јуну још 24 тоне злата, преноси портал bullion.com.
Са овим набавкама златне резерве Кине званично достижу 1.694 тоне, док Русија у државном сефу сада званично чува око 1.321 тону. По данашњим тржишним ценама жутог метала, кинеско државно злато вреди око 62 милијарде долара, оно руско 47,68 милијарди.
Светске берзе племенитих метала имају низ дилема око текуће златне грознице Кине и Русије.
Што се оснивача нове Азијске банке за инфраструктуру тиче, питање је што Кина – иначе највећи светски произвођач злата са минималним извозом – набавља полуге широм света, а понајвише у Великој Британији и Швајцарској? И где све Пекинг чува пријављено злато?