Напад Хамаса на Израел 7. октобра оставио је многа питања без одговора.
Зашто није било израелских војника да чувају кибуце? Зашто је Хамас баш тада покренуо операцију која је „понизила“ Израел? Шта је са извештајима да је Израел, на подстицај Бењамина Нетанијахуа, финансирао Хамас, преко средстава, које је обезбедио Катар, у уверењу да ће јак Хамас спречити да се постигне договор о две државе, који су неки у Вашингтону дуго тражили, пита амерички новинар Симор Херш.
Позивајући се на безбедносне изворе, Херш пише да је првобитни план Хамаса био да отму неколико израелских војника које би искористили за замену, али да се онда операција „отела контроли“ и да су и грађани Појаса Газе учествовали у хаосу тог првог дана преплавивши срушене капије и ограде на којима није било израелских војника да их спрече.
Преговори о ослобађању 200 талаца из заробљеништва у Појасу Газе сада су отежани због чињенице да их држи не само Хамас, већ и друге палестинске групе, наводи Херш.
„Озбиљне потешкоће, о којима се није јавно говорило од напада 7. октобра, јесу те што (војно крило Хамаса) ‘Бригаде Изедина ел Касама’ нису биле једине које су нападале и узимале таоце“, написао је он у свом блогу на „Сабстеку“.
„Знамо да је Бригада мученика Ал-Акса учествовала“, рекао је Хершу неименовани амерички званичник о коалицији палестинских оружаних група коју су Сједињене Државе, Израел, Европска унија и низ других земаља широм света прогласиле терористичком организацијом а која се првобитно позиционирала као паравојно крило Фатаха. Хамас су САД и ЕУ прогласиле за терористичку групу.
Позивајући се на изворе, Херш наводи и да израелско руководство сада разматра да поплави широки систем тунела Хамаса пре него што тамо пошаље своје трупе и тако „отпише таоце“.
„Добро обавештен амерички званичник ми је рекао да је познато да израелско руководство разматра поплаву Хамасовог огромног система тунела пре него што пошаље своје трупе, од којих су многи имали само неколико недеља обуке у маневрима и координацији потребним за инвазију. Такав чин би могао да значи да је Израел био спреман да отпише таоце који су још увек у опасности“, навео је Херш.
Још један циљ Хамаса, наводи Херш позивајући се на своје изворе, био је да „угуши текуће преговоре о нормализацији односа између Саудијске Арабије и Израела“.
Шта год да је истина, израелска јавност је као никада раније узнемирена питањима о способности израелске владе да заштити своје грађане. Заузврат, они су подвргнути галами и ратоборности њиховог премијера који је, за разлику од својих високих генерала и шефа Шин Бета, израелске агенције за унутрашњу безбедност, до сада одбијао да јавно преузме одговорност за војне и обавештајне неуспехе 7. октобра, закључује Херш.