Пре две године на самиту Г20 у аустралијском Бризбејну Русија је имала хладан пријем, међутим, од тада је утицај Москве порастао толико да се не може игнорисати, рекао је дописник телевизије Си-Ен-Ен Метју Ченс.
Неко време након догађаја на Криму, Запад је говорио о изолацији Русије изазваној америчким и европским санкцијама, али Москва се, изгледа, вратила на светску сцену као сила коју „двадесеторка“, колико год да жели, не може да игнорише, истакао је Ченс.
„Ова трансформација посебно је приметна у Сирији, где је велика операција руске авијације променила војну равнотежу у корист савезника Русије Башара ел Асада“, рекао је дописник Си-Ен-Ена. Истовремено, самит „Велике двадесеторке“ у Кини окружује атмосфера неизвесности око ситуације у Сирији и сукоба у Украјини. По мишљењу аналитичара, ове околности ће привући још већу пажњу на „главног госта“ пекиншког самита светских лидера — председника Русије Владимира Путина. Самит Г20 ће се одржати 4. и 5. септембра у кинеском граду Хангџоу. Главна тема дневног реда је „Изградња иновационе, здраве, интегрисане и инклузивне светске економије“.
Односи Русије и Запада погоршали су се због ситуације у Украјини и око Крима. Крајем јула 2014. године ЕУ и САД су промениле политику појединачних санкција у увођење секторских ограничења против читавих грана руске економије. Запад укидање санкција повезује са реализацијом Минског споразума о сукобу у Донбасу.
У складу са овим аранжманима, украјинске власти обећале су да ће спровести уставну реформу до краја 2015. године. Њени основни елементи требало је да буду децентрализација и усвајање закона о посебном статусу Доњецке и Луганске области, међутим, овај део споразума ни до данас није извршен. У Кремљу сматрају да је апсурдно повезивати западне санкције са реализацијом Минског споразума, јер Русија није страна у сукобу нити предмет споразума о решавању украјинске кризе.