Си-Ен-Ен: Американци збуњени – зашто напуштамо Авганистан а бранимо Украјину?

Насловна фотографија: AP Photo/Efrem Lukatsky

Упркос Бајденовим уверавањима да се ‘Америка вратила’, хаотично повлачење из Авганистана прошле године покренуло је питања о надлежностима и посвећености САД”, пише Си-Ен-Ен

Ера Америке као суперсиле је на тесту широм света. Упркос Бајденовим уверавањима да се ‘Америка вратила’, хаотично повлачење из Авганистана прошле године покренуло је питања о надлежностима и посвећености САД”, пише Си-Ен-Ен.

Амерички Си-Ен-Ен је у најновијој анализи оценио да је ово збуњујуће време за Американце када је у питању спољна политика њихове земље, јер док влада с једне стране објашњава зашто је време за повлачење из Авганистана, с друге стране пружа уверавања како је време да се стане уз Украјину.

У чланку Си-Ен-Ен-а се наводи да је ово тренутак када Американци желе да њихова војска има што мањи ангажман у иностранству, због чега је НАТО под притиском, док аутократске силе са експанзивним склоностима, попут Русије и Кине, постају све смелије и понашају се као савезници.

„Ера Америке као суперсиле је на тесту широм света”, наводи се у анализи Си-Ен-Ен-а.

Када је реч о источној Европи, у тексту је оцењено да тачно 30 година након распада Совјетског Савеза, Русија предузима маневре ради даљег продора у Украјину, док Владимиру Путину посебно смета постсовјетски успон НАТО-а.

Наводи се и да је Бајденова администрација ставила 8.500 америчких војника у појачану приправност за распоређивање у источној Европи како би одвратила Русију и уверила остале чланице НАТО-а у одлучност Америке.

Осврнувши се на регион Западне Европе, Си-Ен-Ен наводи да ту америчком утицају треба подршка и да Америка, у настојању да уједини НАТО против Русије, игра улогу енергетског брокера који тражи гаранције о испорукама енергената са Блиског истока и из Азије како би умањила моћ Русије која је главни снабдевач Немачке природним гасом.

У подручју Азије, како се наводи у анализи, Кина тестира аутономију Тајвана, шаљући своје ратне авионе у мисије у близини Тајвана, док су се на Блиском истоку, базе америчке војске у Ираку и Сирији ове године нашле под нападом.

„Све ове ситуације се годинама стварају, али се поставља питање какву ће улогу САД играти у будућности”, оцењено је у анализи. Наводи се и да сукоб око Украјине сада сугерише да противници САД „осећају слабост”.

„Упркос Бајденовим уверавањима да се ‘Америка вратила’, хаотично повлачење из Авганистана прошле године покренуло је питања о надлежностима и посвећености САД”, пише Си-Ен-Ен-ов аналитичар Стивен Колинсон, преноси Танјуг.

У већину тих питања је директно или индиректно укључен Путин ⎯ од Украјине преко Сирије до Азије, али нико, према речима Колинсона, са сигурношћу не зна шта Путин жели.

Ипак, Фиона Хил, виши сарадник на Институту Брукингс и бивши стручњак за Русију у Белој кући, износи убедљив аргумент у Њујорк тајмсу да она тачно зна шта Путин тражи, барем у погледу Украјине.

„Путин жели да деложира Сједињене Државе из Европе”, тврди Хил.

 

Насловна фотографија: AP Photo/Efrem Lukatsky

 

Извор Политика, 26. јануар 2022.

standard.rs
?>