Северни морски коридор: Будућност светске трговине иде преко руског Арктика

Северни коридор, који спаја Источну Азију и Европу преко Арктичког океана, у будућности би могао да постане једна од кључних рута светске трговине

Председник Русије Владимир Путин Владимир Путин допутовао је у Кину на форум „Појас и пут“ у Пекингу, где се састао и својим кинеским колегом Си Ђинпингом.

Састанак двојице лидера прошао је срдачно, а Путин је похвалио кинеску иницијативу и искористио прилику да позове на додане инвестиције у развој тзв. Северног морског пута, који спаја Европу и Азију преко Арктичког океана.

„Посета председника Путина Кини у оквиру конференције о кинеској иницијативи ‘Појас и пут’ има и геоекономску, али и политичку димензију. Обе за циљ имају да се сви изван Запада окупе. То смо видели и у формату БРИКС-а, а овог пута видимо да су два кључна лидера то даље продубила кроз ‘Појас и пут’, зато је реч о тектонским променама“, каже за РТ Балкан професор геополитике Срђан Перишић.

Да би се тај свет окупио, он мора да има нове коридоре, а један од њих је и тај који нуди Русија преко Северног леденог океана.

Реч је о рути која је кроз већи део људске историје била непроходна, пре свега зато што је тај океан био неприступачан и непроходан током већег дела године. Током 19. и 20. века, роба је између Азије и Европе путовала дужим али једноставнијим путем: кроз Молучки теснац и Суецки канал до Медитерана, а затим даље кроз Гибралтарски мореуз до Атлантика.

Ситуација је почела да се мења последњих деценија пошто је, услед глобалног загревања и повећања температура широм света, Северни морски пут постао проходнији дуже него икада пре. Последњих година, јужни делови Арктичког океана могу бити слободни од леда било када од јуна до новембра, а рекорд је постављен 2020. године, када је северна рута била отворена чак 88 дана.

То је омогућило појединим комерцијалним бродовима да значајно смање дужину и време трајања путовања, пошто је Северни морски пут за 30 до 40 одсто краћи од досадашњих коришћених рута. Примера ради, док је северни коридор дугачак око 13.000 километара, јужни, који обилази Југоисточну Азију, Индију и Арабијско полуострво, има укупну дужину од око 21.000 километара.

Разлика је још видљивија када се дистанца прикаже у данима путовања. Док су теретном броду потребна 22 дана да пређе пут од Јапана до Европе кроз Суецки канал, или чак 29 дана ако иду око читаве Африке, они до исте дестинације Северним морским путем могу да дођу за само 10 дана – раздаљина од Јокохаме до Ротердама тако би се смањила са 20.000 на само 9.000 километара.

„Тиме се скраћује пут. Све коридоре су до сада контролисале западне земље, што војно, што економски, што политички. Русија је недавно промовисала коридор преко Ирана до Персијског залива, а сада се промовише северни коридор који ће пре свега моћи да користи Кина, али и друге земље. Важно је да је тај коридор потпуно под контролом Русије. У томе је велики значај, пошто Русија једина има ледоломце на нуклеарни погон, што запад и даље нема“, наглашава Перишић.

„Тако се Запад потпуно изолује, што је политички значајно“, додаје он.

Северна морска рута – стара идеја за ново време

Иако се о коришћењу Арктичког океана за комерцијалну трговину говорило вековима уназад (руски дипломата Дмитриј Герасимов је о томе писао још 1525. године), то донедавно није било изводљиво због изузетно ниских температура које су океан држале у залеђеном стању током скоро целе године.

Ситуација се променила пре свега због глобалног загревања, које је на подручју Арктика наглашеније него на било ком другом делу планете.

„Регионални утицај глобалних климатских промена је најнаглашенији на Арктику, где је просечна годишња температура порасла двоструко више од глобалне стопе у последњих 100 година. Арктик је сада топлији него што је био у било које време током последњих 2.000 година. Арктички океан, који је имао вишегодишњи ледени покривач у последњих 700.000 година, је на путањи ка новом, сезонском стању без леда“, објавио је почетком октобра Арктички институт.

Међувладин панел за климатске промене процењује да ће током наредних сто година повећање температура на Арктику бити два до четири пута веће од светског просека, што ће имати значајне последице на наслаге леда у Арктичком океану.

Иако су процене промене климе често изузетно непоуздане и непрецизне, сви трендови указују на исти исход – смањење дела океана прекривеног ледом и отварање нових пространстава за кретање бродова.

Изазови Северне морске руте

Први проблем који се мора превазићи пре него што Северни морски пут заиста постане један од главних трговинских рута је његова непоузданост. Док у неким годинама период без леда траје и по неколико месеци, у другим ситуацијама леда нема свега шест недеља. Периоди без леда ће морати да постану дужи и поузданији пре него што северна рута постане економски исплатива за превоз већих количине робе.

Други проблем представља недостатак адекватне инфраструктуре. Од Беринговог мореуза на самом истоку, недалеко од Аљаске, до Мурманска на западу Русије простире се више од 4.000 километара готово ненасељене сибирске тундре. Дуж руте не постоје адекватне луке у којима би бродови могли да пристану у случају кварова или несрећа, што додатно повећава цене осигурања.

У том контексту би требало посматрати позиве председника Путина на даља улагања. Уколико се инфраструктура дуж руте, пре свега на руској арктичкој обали, буде развијала на адекватан начин, и уколико више глобалне температуре буду продужиле периоде без леда и са повољним климатским условима, Северни морски пут би у догледној будућности могао да постане један од главних коридора светске трговине.

„‘Појас и пут’, из кинеског угла, подразумева експанзију кинеске економије у све делове света. Кина тако не ојачава само себе, већ и своју сарадњу са Русијом, што је ноћна мора целог Запада. ‘Појас и пут’ подразумева и копнене и поморске путеве, зато је ова иницијатива важна“, каже Срђан Перишић.

Долази до прекомпозиције света, центар више није Атлантски океан, већ на простор Евроазије и сва мора која је окружују, закључује он.