Шест фалсификата америчког Стејт департмента о ситуацији око Украјине: Ни Гебелс им није раван

Министарство спољних послова САД је, непосредно пред разговоре Ентонија Блинкена и Сергеја Лаврова, покренуло снажан информациони напад на Русију. Штавише, Стејт департмент је отишао толико далеко да је изнео читав низ нетачних информација да би било сувише благо рећи да су у питању само „фејк њуз“, већ је по среди најбруталнија лаж, пише лист КП.
Стога је аутор чланка навео шест изнетих лажних тврдњи на основу које Стејт департмент оптужује Москву са циљем да оправда актуелну украјинску власт и, наравно, своју сопствену.

ФАЛСИФИКАТ бр. 1: Агресор није Украјина, већ Русија

ЧИЊЕНИЦА: Украјина и украјински владини званичници су агресор у односима Русије и Украјине.

Фикција Стејт департмента: Русија је извршила инвазију на Украјину 2014. године, окупирала је Крим, контролише војне снаге у Донбасу и сада је окупила више од 100.000 војника на граници са Украјином.

СТВАРНОСТ: Русија није извршила инвазију. Војна група на Криму није премашила број војног особља који је предвиђен споразумом са Украјином. Они су изведени из касарни ради одржавања реда и сузбијања насилних чинова сличних догађајима у Кијеву. Крим је прво прогласио независност, а потом затражио да буде део Руске Федерације. Све се то дешавало у складу са вољом становништва полуострва израженом на референдуму.

Истовремено, Украјина се проактивно повукла из свих споразума са Русијом, Украјина је прекинула сарадњу у разним секторима, отворено изјављујући потребу наношења штете Русији, Украјина је забранила кретање руских грађана и робе преко границе. Штавише, у Украјини је званично проглашено ратно стање са Русијом. У Русији свих ових година није било таквих изјава, напротив, највише руководство Русије Украјинце назива братским народом.

ФАЛСИФИКАТ бр. 2: Запад је невин

ЧИЊЕНИЦА: Запад гура Украјину у сукоб.

Фикција Стејт департмента: Москва је изазвала тренутну кризу тако што је распоредила преко 100.000 војника на украјинској граници, без сличних војних активности на украјинској страни границе. Русија криви друге за сопствену агресију, али Москва има одговорност да ову кризу оконча мирним путем кроз деескалацију и дипломатију. Москва је извршила инвазију на Украјину 2014. године, окупирала Крим и наставља да подстиче сукоб у источној Украјини. Ово прати образац руског понашања који подрива суверенитет и територијални интегритет земаља региона – инвазију и окупацију делова Грузије 2008. Притом, не испуњавају своју обавезу из 1999. да повуку своје трупе и муницију из Молдавије, где остају без владине сагласности.
СТВАРНОСТ: Изјаве западних политичара и медија већ неколико месеци изазивају хистерију, обећавајући „скорашњу руску инвазију“. Да бисте то видели, довољно је читати америчке, француске, немачке, енглеске и друге западне медије. Што се тиче чињеница, Стејт департмент очигледно не говори истину, мислећи на Грузију и Молдавију, пошто су ЕУ и ОЕБС утврдили агресију од стране Тбилисија (покушали су да оптуже Русију, приписујући јој, такорећи, „неадекватни одговор“ на агресију као јуриш на Берлин у Другом светском рату), а што се тиче руских мировњака у Молдавији они су присутни на основу међународног мандата.

Што се тиче Украјине, управо је Москва иницирала потписивање Минских споразума, који су, како признају и саме Сједињене Америчке Државе, једини начин за мирно решавање сукоба на истоку Украјине. Иначе, о овом питању постоји чак и званична обавезујућа резолуција Савета безбедности УН. Што се тиче Француске и Немачке, оне су направиле пометњу и придружиле се овој иницијативи. Отворене лажи су и наводни недостатак војних активности на украјинској страни границе. Подсетимо да Украјина већ дуже време превози војну опрему у возовима до линије разграничења на истоку земље.

ФАЛСИФИКАТ бр. 3: Премештање трупа је агресија

ЧИЊЕНИЦА: Распоређивање руских борбених снага је ништа више него прераспоређивање трупа на сопственој територији.

Фикција Стејт департмента: Распоређивање више од 100.000 руских војника, укључујући борбене снаге и офанзивно оружје, без уверљивог објашњења, ка границама земље на коју је Русија претходно извршила инвазију и коју још увек заузима на неким местима, није само ротација трупа.

СТВАРНОСТ: Америчке дипломате, ма колико се трудиле, нису успеле да открију ни једну чињеницу кршења границе Украјине од стране руске војске. Померање трупа се спроводи искључиво на територији Русије. Међутим, амерички маневри у близини копнених граница Русије и у Црном мору, много хиљада километара од територије САД, према Стејт департменту, потпуно су неутрална и невина ствар.

ФАЛСИФИКАТ бр. 4: НАТО ником ништа обећао није и никоме не прети

ЧИЊЕНИЦА: НАТО је ковао заверу против Русије од краја Хладног рата, окружујући Русију трупама, кршећи наводна обећања да се неће ширити.

Фикција Стејт департмента: НАТО је одбрамбени савез чија је сврха да заштити своје државе чланице. НАТО не окружује Русију – руска копнена граница дуга је нешто више од 20.000 километара. Од тога, мање од шеснаестине (1.215 километара) отпада на чланице НАТО-а. НАТО никада није обећао да неће примати нове чланице. Ширење НАТО-а није усмерено против Русије.
СТВАРНОСТ: Херојска „одбрана“ НАТО-а у Југославији, Ираку, Либији, Авганистану бомбардовањем и цивилним жртвама и окупацијом – један је од главних доказа „истинитости“ овог аргумента. Посебно се добро показало у Авганистану, када су, као одговор на нападе терориста из Саудијске Арабије 11. септембра, Сједињене Државе као одговор извршиле инвазију и окупирале Авганистан, а 20 година касније биле присиљене да срамно побегну, остављајући своје помоћнике и локално становништво на милост и немилост.

Последњих дана ове ултрабрзе евакуације, за одбрану НАТО земаља, Американци су морали да убију дроном 10 локалних становника, од којих седморо мале деце, али, прво, ово је била грешка и колатерална штета, друго, у традицији је америчких акција током рата у Вијетнаму, и треће, потенцијални терористи ће временом израсти из ове деце. Дакле, присуство заједничке границе, чак и у дужини од једног метра, није баш нешто одлучујући фактор за НАТО и САД. Напротив, Сједињене Државе више воле да покрећу ратове, укључујући и НАТО у њих, у оним земљама које се не граниче са Сједињеним Државама.

Што се тиче обећања да се неће ширити на исток, поред јавних изјава на ову тему немачког министра спољних послова Ханса-Дитриха Геншера, постоји и дословни запис преговора са тадашњим америчким државним секретаром Џејмсом Бејкером, где се он заклиње да се Алијанса неће померити источно од садашњих граница ни за пола инча. Није добро да Стејт департмент разоткрива и своје садашње руководство и своју прошлост као лажове. У супротном, неће се веровати ни садашњем, а ни будућем државном секретару. Управо из тог разлога руски председник Владимир Путин захтева закључивање писмених гаранција јер Русија више не прихвата вербална обећања.

ФАЛСИФИКАТ бр. 5: Прво дипломатија, а потом санкције

ЧИЊЕНИЦА: Запад се клони дипломатије и одмах прелази на мере попут санкција.

Фикција Стејт департмента: Сједињене Државе се ангажују у интензивној дипломатији да би решили ову кризу, укључујући и директне разговоре са руском Владом. Председник САД Џозеф Бајден је два пута разговарао са Путином, а амерички званичници одржали су десетине састанака на високом нивоу и телефонских разговора са руским и европским колегама.
СТВАРНОСТ: И овде из Стејт департмента говоре неистину, пошто су управо санкције Русији (и другим земљама) увели Американци и земље НАТО/ЕУ без икаквих прелиминарних преговора. После разговора, посебно последњег између Бајдена и Путина, санкције или су делимично продужене, или је усвајање нових одложено.

Штавише, током свих последњих година САД и њихове савезнице уводили су санкције једнострано објављујући их, по правилу, постфактум или пред само ступање на снагу. Најдаље докле се стигло била су упозорења, а разговори на ове теме нису ни били предвиђени. Русија је, пак, била принуђена да одговори на ове, очигледно, непријатељске акције.
А сада је актуелна и прича из последњих дана, када су најављени и започети преговори о безбедносним гаранцијама, већ је припремљен пакет најновијих санкција које укључују и председника Русије Владимира Путина лично, као и све чланове владе.

СУПЕР-ФАЛСИФИКАТ: Русе и употребу руског језика у Украјини ништа не угрожава

ЧИЊЕНИЦА: Русија штити етничке Русе у Украјини.

Фикција Стејт департмента: Нема веродостојних извештаја да је било који етнички Рус или неко ко говори руски језик под претњом украјинске владе. Међутим, постоје веродостојни извештаји да се на Криму и Донбасу под руском окупацијом Украјинци суочавају са репресијом над својом културом и националним идентитетом и живе у клими бруталне репресије и страха. На Криму Русија приморава Украјинце да прихвате руско држављанство или изгубе имовину, као и приступ здравственој заштити и радним местима.

СТВАРНОСТ: Међутим, реалност изгледа сасвим другачије. Почнимо од чињенице да је одмах након државног удара 23. фебруара 2014. године, на првом састанку украјинског парламента, руском језику одузет статус регионалног језика националних мањина у регионима где је аутохтонo више од 10 одсто становништва. Врховна рада је 16. јуна 2016. утврдила језичке квоте за телевизијско и радио емитовање, уводећи нова ограничења за руски језик. Истовремено, не постоје таква ограничења за језике земаља ЕУ.

Поред тога, украјински парламент је 5. септембра 2017. забранио школовање у школама и универзитетима на руском језику. Касније су уведена и ограничења употребе руског језика у сфери услуга и трговине, као и у области културе. Од 16. јануара 2022. уводе се језичке квоте за штампане медије. Издавање новина, часописа и друге периодике (и не само) на руском језику је заправо забрањено, једини изузетак је у случају штампања истог тиража на украјинском језику.

А шта се дешава у Русији и на Криму? На полуострву постоје три државна језика – руски, украјински, кримскотатарски. Постоје школе за наставу на свим језицима. Кримским Татарима су обезбеђене такве погодности о којима становништво континенталне Русије може само да сања. Реализују се развојни програми, укључујући и оне који подстичу развој националних култура и др.
Са језицима је све јасно. Сада пређимо на људе. Трагедија у Одеси 2. маја 2014, убиство једног броја активиста и јавних личности, премлаћивање и дискриминација људи са совјетским и руским симболима, до кривичног гоњења. Али све су то „нетачни” извештаји за Стејт департмент. А Американцима су „поуздани“ фејкови са друштвених мрежа, позиционирање терориста, укључујући верске фанатике, као бораца за Украјину.

У међувремену, у Русији није забележена ниједна чињеница вређања људи са украјинским симболима (да не говоримо о озбиљнијим прекршајима).

ФИКЦИЈА или РЕАЛНОСТ – Закључак је јасан

Задивљујућа синхронизованост изјава државног секретара САД Ентонија Блинкена и ресора који води непосредно пред почетак преговора са шефом руске дипломатије Сергејом Лавровом није случајна. Реч је о војно-дипломатској операцији која има за циљ да изврши превентивни удар. Али једно се може рећи – када желе нешто да се договоре, онда се пре тога такви апели не износе у јавност.
Истина, они нису усмерени на Лаврова и намењени су не Русији, већ остатку, пре свега западном свету, како би се САД оправдале за недостатак јасне мирољубиве позиције. За оне који свет доживљавају на амерички начин, када је мир рат, а рат је мир, када им се наређује да верују да је црно бело, и обрнуто. За свет у коме је деда Барака Обаме ослободио Аушвиц.
Као што је једна истакнута личност нацистичког покрета рекла: „Што је лаж монструознија, већа је вероватноћа да ће јој се веровати“. И ово није рекао Јозеф Гебелс, како се обично верује, већ је то написао сам Адолф Хитлер у својој књизи „Мајн Кампф“, забрањеној у Русији. Може се констатовати да је америчка дипломатија верна заповестима Фирера Трећег Рајха. Баш као и данашња Украјина. Сигурно је у томе тајна чињенице да од свих држава чланица УН једино САД и Украјина доследно гласају против резолуције о забрани величања нацизма.