Сергеј Јесењин важи за једног од најбољих и уједно најомиљенијих песника Русије. Због порекла са села, он је себе сматрао „песником села“, и у многим својим делима бавио се животом на селу.
У Москву је из родног села Константинова дошао као златокоси дечак. Студирао је на Градском народном универзитету и писао је. Руски фолклор и обичаји били су главна инспирација.
Његов таленат и свежину песничког израза препознали су угледни песници Александар Блок и Сергеј Городетски, који су му помогли у поправљању стила писања и у промовисању књижевног рада.
Сергеј Јесењин о Америци 1922. године у писму пријатељу каже:
„Шта да кажем о овом најужаснијем царству малограђанштине које се граничи са идиотизмом.
Осим фокстрота овде нема скоро ничега, овде ждеру и пију и опет фокстрот. Човека овде још нисам сретао и не знам где бих га могао наћи. У највећој моди је господин долар, а за уметност им се фућка, највеће достигнуће им је мјузикл.
Ја чак ни књиге нисам хтео овде да издајем, без обзира на ниску цену папира и превода. Па оне никоме овде и не требају…
Душу овде на Западу због интереса лицемерно продају за долар или као непотребну робу мењају за бездушност. Нека смо ми и сиромашни, нека нас притиска хладноћа и глад … али зато имамо душу која није за продају.“