СЕМЈОРКА: Руски пројектил који је заувек променио свет

Пре тачно 60 година са космодрома „Бајконур“ успешно је лансирана прва интерконтинентална балистичка ракета Р-7, чувена „Семјорка“, која је отворила еру новог ракетног оружја које може брзо и ефикасно да погоди сваку тачку планете.

Потреба стварања интерконтиненталне балистичке ракете била је повезана са заостајањем Совјетског Савеза у нуклеарној трци. После победе у Другом светском рату, главна претња по безбедност СССР-а био је амерички ракетно-нуклеарни програм.

У првој половини четрдесетих година прошлог века, САД су имале не само атомске бомбе, већ и стратешке бомбардере који су могли да их „испоруче“ — имали су Б-29 „Суперфортрес“, који је избацио бомбе на Хирошиму и Нагасаки, а 1952. појавио се и Б-52 „Стратофортрес“, који је могао да долети до сваке тачке СССР-а.

С друге стране, Совјети су у то време увелико имали атомско оружје, али нису могли да га „испоруче“ Американцима, јер су сви њихови бомбардери и пројектили имали сувише мали домет.

Међутим, већ средином педесетих, Совјети су створили стратешки бомбардер Ту-16, а паралелно са тим радили су и на стварању интерконтиненталне балистичке ракете.

Иза совјетског пројекта стао је Сергеј Корољев, вероватно највећи конструктор ракета ког је СССР икад имао. До 1938. године под његовим руководством направљене су прве совјетске балистичке ракете на течно гориво и крстареће ракете, разрађени су пројекти стратешких ракета, авионских ракета и противваздушних ракета на чврсто гориво.

Верује се да су му управо његова дотадашња достигнућа помогла да преживи Стаљинову чистку из 1938. и да након шест година проведених у гулагу и московским затворима поново добије посао на конструисању војних пројектила и летелица.

По Стаљиновој наредби, ослобођен је две године пре рока, а 1946. именован је за главног конструктора Посебног конструкторског бироа 1 у подмосковском граду Калињинграду. Главни задатак Бироа је био да направи пандан немачкој ракети „Фау 2“. Конструктори су, међутим, брзо одустали од копирања немачке ракете и почели да конструишу своје, по много чему јединствене.

Чувени конструктор је истовремено радио на неколико генерација ракета. Ракета Р-1 први пут је тестирана 1948. године, рад на ракети Р-5 је завршен средином педесетих, а отприлике у исто време је објављено и да су Корољев и његов биро ОКБ 1 добили задатак да конструишу прву совјетску интерконтиненталну балистичку ракету са нуклеарном бојевом главом. Захтевано је да домет те ракете буде чак десет хиљада километара, што се сматрало невероватним задатком.

Поређења ради, балистичка ракета Р-5, која је уведена у употребу 1956. имала је домет 1.200 километара.

Ипак, задатак је извршен — направљена је прва права интерконтинентална балистичка ракета која је ушла у оперативну употребу.

Прво лансирање нове ракете је изведено 15. маја 1957. са „Бајконура“ и завршило се њеном експлозијом.

Прво успешно лансирање ракете Р-7 обављено је 21. августа 1957. са космодрома у Бајконуру, а гађан је циљ на Камчатки. Ракета је прелетела скоро 6.000 километара.

Шест дана касније, СССР је званично објавио да има интерконтиненталну балистичку ракету — годину дана пре него што су то објавиле САД. Тиме је СССР повео у трци у наоружању.

Аналитичари кажу да је успешно лансирање Р-7 показало Американцима да Совјетски Савез може да одговори на нуклеарни напад и оцењују да је то био први корак ка стању стратешке стабилности.

Серијска производња Р-7 почела је 1958. године, а та ракета је отворила перспективу за освајање космоса. Постала је основа за све ракете-носаче које данас постоје.

За 60 година створено је пет генерација совјетских и руских интерконтиненталних балистичких ракета.

Тренутно Русија развија нову ракету РС-28 „Сармат“, која ће бити највећи нуклеарни пројектил на свету, способан да сравни са земљом територију површине Француске или Енглеске.

Нова балистичка ракета би требало да замени легендарног „Војводу“ РС-20В, који већ четврт века чини основу надземне групе стратешких нуклеарних снага.