СЕЋАЊЕ НА ХРАБРЕ: Меморијали српским јунацима балканских ратова и Великог рата

Душан Павловић (83), син др Димитрија Павловића, оснивача Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова Србије до 1918. године, уступио је „Политици” неку врсту вишедеценијског дневника у коме подсећа на места погибије српских ратника

Пре 45 година др Димитрије Павловић (1894) и стари српски ратници балканских ратова и Првог светског рата основали су Друштво за неговање традиција ослободилачких ратова Србије до 1918. године. Настојали су да се сачувају од заборава светли догађаји из историје српског народа и да се младе генерације упознају са вековном борбом својих предака за слободу, са њиховим страдањем, јунаштвом и бескрајном оданошћу отаџбини, каже за „Политику” Душан Павловић (83), син оснивача овог друштва. Господин Павловић уступио је нашем листу драгоцен архивски материјал, неку врсту вишедеценијског дневника, у коме подсећа на места погибије српских ратника.

– Мој отац Димитрије био је пуковник, командант артиљеријског пука краљеве гарде. Почетком рата био је заробљен и депортован у логор Хамербург у Немачкој. У Београд се вратио тек 1950, јер као високи предратни официр није био пожељан у новом систему. У Немачкој је у међувремену и докторирао, али је тек 1970. године остварио свој сан, да створи друштво за чување споменика и неговање традиција балканских ратова и Првог светског рата – открива Павловић.

Одмах по оснивању Друштва 1970. године донета је одлука да се сваке године посете наша војничка гробља на Зејтинлику у Солуну и острву Виду на Крфу. Држава Југославија је од почетка помагала рад друштва, као и обични грађани којима су српске војничке традиције на срцу. Држава и данас помаже ово удружење, али у мањем обиму него раније, објашњава Душан Павловић и напомиње да је могуће да се стање појединих меморијала у међувремену делимично променило.

– Путовање је обавезно обухватало Солун, Крф и Атину, где је била укључена посета нашој амбасади у Атини. Наше друштво није раздвајало континуитет ратова Првог и Другог светског рата. Увек смо пре одласка у Грчку посећивали и полагали венце на споменике НОБ-а из Другог светског рата, у Јајинцима, Крагујевцу, Краљеву, Горњем Милановцу, Нишу, Бојнику и другим местима. У програм путовања у Грчку, обавезно је била укључена посета споменику на Зебрњаку код Куманова где смо полагали венце. Споменик је подигнут српским војницима из Првог балканског рата 1912, поводом битке код Куманова у којој је погинуло око 22.000 српских војника. Споменик који је био висок 27 метара пројектовао је архитекта Коруновић и ту су смештене кости изгинулих српских војника – започиње Душан Павловић своју приповест о меморијалима српских јунака.

ФРАНЦУСКА

На позив Удружења француских ратних ветерана „Меморијал Источног фронта“, наше друштво сваке године одлази у Париз на свечаност која се одржава 11. новембра на дан потписивања примирја у Првом светском рату. Тада се обавезно одлази на Српско војничко гробље из Првог светског рата, које се налази у Тијеу, на периферији Париза. На овом гробљу налази се 748 умрлих српских ратника појединачно сахрањених, са надгробним споменицима. После одржаног верског помена, полажу се венци. Том приликом се такође полаже и венац на споменик француским војницима из Првог светског рата који се налази на територији општине Тије.

У част празника дана примирја у Првом светском рату 11. новембра, наше друштво полаже венац на гроб Незнаног јунака испод Тријумфалне капије у Паризу.

Венац се такође полаже и на Споменик краљу Петру Првом и Александру који је подигнут у Паризу на улазу у Булоњску шуму.

У месту Ст. Мандријер, код Тулона, налази се француско-италијанско војничко гробље. На овом гробљу сахрањена су и 22 српска ратника у посебним гробовима и са надгробним плочама.

АЛЖИР

У месту Дели Ибрахим налази се српско војничко гробље на коме су сахрањена 324 умрла српска ратника у посебне гробове, са надгробним споменицима. На гробљу је подигнут и централни споменик на коме су уклесана 337 имена умрлих ратника. Првобитно гробље се налазило у Кап Матифу. На захтев Алжира гробље је дислоцирано 1982. године.

ТУНИС

Године 1985. наше друштво посећује и полаже венац на Српско војничко гробље из Првог светског рата које се налази у месту Мензел Бургиба. На том гробљу сахрањено је око 1.200 умрлих српских ратника. У месту Бизерти такође се налази гробље српских војника из Првог светског рата, где је сахрањено преко 600 умрлих српских ратника.

ГРЧКА

Острво Видо. На Крфу на острву Видо, где се налази Маузолеј у коме почива у уграђеним касетама 1.232 српска војника, а у врећама су кости 1.532 војника, које су узидане у бочне пирамиде, у присуству највиших црквених, цивилних и војних власти града Крфа, уз почасни вод грчке морнарице и оркестра града Крфа, полажу се венци.
Такође се спуштају венци са ферибота у Јонско море између острва Вида и града Крфа у „Плаву гробницу“ уз звуке бродске сирене и рецитовање истоимене Бојићеве песме. Претпоставља се да је овде поринуто у море – сахрањено око 10.000 умрлих српских војника.

У току боравка на Крфу, обавезно се посећује село Гувија (Говино), место где се 1916. године искрцавала српска војска са повлачења из Србије преко Албаније у зиму 1915. године. На овом месту наше Друштво је поставило плочу са натписом на српском и грчком језику, која је свечано откривена уз присуство достa старих српских ратника и бораца из Другог светског рата и многобројних потомака тих ратника 1975. године.

У програму је била предвиђена и посета дворцу „Ахилеон“, где је приликом боравка наше војске на Крфу 1916. године била смештена болница за српске официре.

Зејтинлик – Солун. Српско војничко гробље на Зејтинлику изграђено је по идејним скицама арх. Александра Васића, које је разрадио арх. Николај Краснов. Сви радови на израдњи маузолеја и уређена гробља извођени су под руководством арх. Будимира Христодула. Зејтинлик обухвата површину од 7.000 м2. Радови су обављани од 1933. до 1936. године, када је 11. новембра, на Дан примирја у Првом светском рату, обављено свечано освећење Маузолеја са капелом и костурницом. Маузолеј је грађен у српско-византијском стилу и заједно са костурницом и криптом заузима површину од 600 м2.

Зидови у капели обележени су натписима свих јединица које су учествовале у пробоју Солунског фронта. Крипта са костурницом налази се испод капеле. Степеницама се улази у подземну просторију из које се рачвају ходници са бетонским преградама у којима су смештени ковчежићи са остацима палих ратника. Они су ексхумирани са 250 гробаља широм ратних попришта од 1916. до 1918. године. У крипти је сахрањено 5.580, а напољу у 10 парцела сахрањено је 1.735 српских ратника.

Материјал за изградњу маузолеја и гробља донет је из Југославије (за крстаче – Момин камен код Џепа, гранит за плоче из Кадине луке, а цемент из Беочина). Чемпреси су донети са Хиландара.

Иза Маузолеја налази се популарно названо „Партизанско гробље“, где је у две заједничке гробнице сахрањено 126 интернираца умрлих и побијених у логорима близу Солуна у Другом светском рату. На Зејтинлику се налазе и савезничка војна гробља, и то: француско, руско, енглеско и италијанско.

Полагање венаца на Маузолеј на Зејтинлику врши се уз све војне почасти са интонирањем химни. Полагању венаца поред црквених, грађанских и војних власти града Солуна, присуствују и представници савезничких земаља. Наше Друштво обавезно полаже венац и на Партизанско гробље. Одмах по полагању венаца на Зејтинлику одлази се на полагање венаца на споменик изгинулим грчким ратницима из Балканског и Првог светског рата, који се налази у кругу једне војне јединице у Солуну.

Споменик на Поликастрону. На главном путу од Солуна према Југославији (Србији), код села Поликастрона, близу границе, подигнут је петоугаони споменик свих земаља савезника из Првог светског рата, који су учествовали у пробоју Солунског фронта. Споменик као обелиск свечано је отворен 1977. године. На свакој страни постоји натпис на српском, грчком, француском, енглеском и италијанском језику, где је исписано због којих догађаја је подигнут овај споменик.

На травнатом узвишењу, одмах до споменика, подигнуте су спомен бисте Елефтериху Венизелосу, председнику владе, који је Грчку увео у Први светски рат на страни савезника и Николе Пашића, председника српске владе из тог периода

И овде као и у Солуну, на Зејтинлику, сваке године уз све црквене, грађанске и војне почасти, уз интонирање химни свих земаља учесника пробоја Солунског фронта, поред нашег Друштва, венце полажу делегације свих савезничких земаља.

АУСТРИЈА

Ашах. Српско војничко гробље на коме је сахрањено 5.360 војника.
Маутхаузен. Војничко гробље на коме је сахрањено преко 6.500 умрлих српских ратника из Првог светског рата. На гробљу, поред појединачних гробова, на посебној парцели постоји и пет хумки обележених каменим громадама са уклесаним текстом, као и спомен-капела и централни споменик.

Нежидер. Спомен-пирамида на гробљу посвећена умрлим ратницима заробљеницима у Првом светском рату. Од 10.000 српских логораша, умрло је око 6.000, који су били сахрањени на гробљу које је после Другог светског рата преорано и уништено. Споменик је подигнут 1955. године од стране преживелих бивших интернираца из нежидерског логора.

Поред ова три места која су посећена и у месту Болдогасоњ (Фреуенкирхен) постоји гробље у које је сахрањено преко 6.000 заробљеника умрлих у логору у Првом светском рату.

МАЂАРСКА

Секешфехервар, на Православном српском гробљу налазе се гробови 76 умрлих наших ратника из Првог светског рата.

Поред овог места, наша војничка гробља ратних заробљеника постоје у местима које нисмо посетили: Сегедин (на православној парцели градског гробља у појединачним гробовима сахрањено је 560 умрлих војника), Шапронбанфалва (50 надгробних споменика на Савезничком војничком гробљу), Шиклош (на Православном гробљу сахрањено је 30 умрлих српских ратника).

ЧЕШКА

Оломоуц, српско војничко гробље где су сахрањени посмртни остаци 1.350 наших ратника који су помрли по логорима у Моравској и Шлеској.

Тренчин, спомен-костурница у којој су сахрањени посмртни остаци 264 српска заробљеника.

Такође смо постили и тврђаву у Терезину, где је после Сарајевског атентата на принца Фердинанда доведен атентатор Гаврило Принцип. У једној од затворских ћелије мучен је и уморен. У малој ћелији тада је био пано са постављеним сликама и ланци којима је био окован Гаврило Принцип. После полагања венаца, код свих присутних остаће у трајном сећању спонтани и надахнути говор који је одржао стари српски ратник – наредник митраљезац Дринске дивизије Живојин Лазић из села Санковић код Мионице.
У месту Јиндриховице, које нисмо посетили, постоји спомен-костурница у којој је у посебним дрвеним сандуцима сахрањено 7.100 (посмртних остатака) српских ратних заробљеника умрлих у Првом светском рату.

РУМУНИЈА

Место Меџидије. Спомен-костурница палим ратницима Прве српске добровољачке дивизије у борбама од 25. августа до 19. септембра 1916. против аустроугарске војске. Рачуна се да је у костурници сахрањено око 8.000 ратника.

Арад. Споменик и гробови умрлих наших војника за време Првог светског рата на Православном гробљу. У Араду и околини за време Првог светског рата налазио се заробљенички логор. У њему је од тифуса и других болести умрло преко 2.000 ратних заробљеника. На арадској тврђави такође су сахрањивани умрли заробљеници.
Фагараш. Гробови деветорице војника у пет гробова, палих у Првом светском рату. Стање ових гробова још је непознато.

Сату Маре. Заједничка гробница 316 палих војника у Првом светском рату. Стање непознато.

СЛОВАЧКА

Чалово (Нађмеђер) налази се гробље на коме је сахрањено 7.000 умрлих српских и црногорских заробљеника из Првог светског рата. Само мањи део гробља на коме се налази капела је ограђен. Остали део је запуштен и неуређен.

АЛБАНИЈА

Војничка гробља из балканских ратова и Првог светског рата било је у многим местима ове суседне земље. Од њих су значајнија гробља у Скадру, Тирани (заједничка костурница у којој је сахрањено 400 палих ратника у Балканском и Првом светском рату), Корчи (гробље из оба светска рата), Леши, Куваји, Драчу, а у Арти (село код Валоне) налазила се заједничка гробница умрлих у прихватном логору пре одласка наших ратника за Крф (јануар–март 1916. године). Изнад ове гробнице била је плоча са текстом. Да ли су наведени споменици сачувани и у каквом се стању, налазе нема података.

БУГАРСКА

Спомен-костурница палим српским војницима и заробљеницима у балканским ратовима и Првом светском рату. У костурници је сахрањено неколико стотина палих и умрлих српских ратника. Костурница се налази на гробљу у Софији на ограђеној парцели.

НЕМАЧКА

У јужном делу на путу између Минхена и Штутгарта налази се место Улм. На гробљу у Улму подигнут је Споменик српским војницима, логорашима из Првог светског рата. Ту је сахрањено 136 ратника заробљеника.

Тагови: Погинули, Први светски рат, Споменик жртвама, Хероји