Плочу на згради седишта Црвеног крста у Женеви, на којој стоји уписано „Буди хуман као што је била Србија“, наша земља заслужила је током српско-бугарског рата, када је српска војска зауставила рат на један дан како би пропустила медицински конвој намењен Бугарској. Бугарски кнез Александар Батемберг током истог рата лично је неговао рањеног српског хероја, капетана Михаила Катанића.

САД су, и поред све идеолошке омразе које су гајиле против комунизма, упућивале помоћ у храни како би се у СССР зауставила глад која је у тој земљи вадала након грађанског рата двадесетих година прошлог века. Чак и на Маршалов план може се гледати као на велику акцију међународне солидарности која је била од пресудног значаја за опоравак западне Европе од последица Другог светског рата.

Live Aid почео је као иницијатива светски познатих музичара за помоћ гладнима Африке, а наставио се као политичка иницијатива без премца у светској историји.

Некада је постојала солидарност, данас се против короне боре пиратеријом

Данас, пак, поред светлих примера међународне солидарности, имамо и примере који бацају љагу на историјски моменат који човечанство тренутно проживљава. Заплена медицинске опреме намењене борби против епидемије коронавируса, већ плаћене, постало је, готово па уобичајена појава у понашању држава, па је већ називају „модерном пиратеријом“.

Шта се догодило од времена Маршаловог плана, па савезници једни  другима отимају медицинску опрему? Јер заплена медицинске опреме не догађа се међу непријатељима, већ међу државама тесно повезаним и удруженим у организације какве су ЕУ и НАТО, које су принцип солидарности уградиле у своје темеље.

У тумачењу феномена модерне пиратерије, историчар Чедомир Антић полази од мањкавости које је глобализовани свет показао по питању помоћи и солидарности Африци и неким деловима Азије, где велике силе нису успеле да прилагоде помоћ природи држава којима помажу. Те мањкавости прошириле су се данас, захваљујући пандемији, на цео свет.

Нације окрећу леђа глобализму

„Без обзира на сва заклињања у глобализам, у уједињење света, показало се да су се, не само зато што су популисти на власти у појединим великим силама, већ и зато што је то један општи тренд, нације окренуле саме себи и примениле одређена правила која из њихових закона нису избрисана током претходних година интеграција, и европских и светских. И све те земље одмах су забраниле извоз дефицитарних производа, уређаја и сировима“, каже он.

У условима пандемије очигледно је да се државе показују као изузетно битан и непревазиђен фактор. Да није тако, земље које су промовисале идеју глобализма, отвориле би своје границе омогућиле би да грађани широм света поделе лепоте њихових здравствених система, додаје.

Проблем глобализма, према речима нашег саговорника, није у његовим идејама (мада и о њима вреди расправљати), већ у његовој неискрености.

У свету у коме, са једне стране имамо поступање према себичним интересима, а са друге несебично исказивање солидарности, рецепт за победу пандемије је, према Антићевом мишљењу, у равнотежи између ова два феномена.

„Свакако да је потребно наћи некакви средње решење и свакако да је потребно на прави начин поделити тежину удара. Не само у појединачним друштвима, већ и глобално. Решење није у хиперглобализму с краја ХХ века, нити је решење ни ово што ради Доналд Трамп, јер чини ми се да он то ради само у интересу своје изборе победе и повећања његове моћи и моћи групе људи око њега“, сматра Антић.

Случајеви заплене медицинске опреме почели су готово истовремено када су се светски државници огласили са апелима за глобалним примирјем, укидањем неоправданих санкција макар док траје пандемија, а руске и кинеске лекарске екипе широм света помажу у сузбијању пандемије.

Све је почело када су пољске и чешке власти заплениле медицинску опрему потребну Италији, а наставило се када су САД на Тајланду заплениле 200 000 заштитних маски намењених Немачкој. Са запленом медицинске опреме суочила се и Шпанија у Турској, а последњи случај догодио се када су САД заплениле респираторе намењене Барбадосу.