САВЈЕСТ ИЛИ ИНТЕРЕС: Када ће Билт проговорити о Украјини као што данас прича о БиХ?
Фото: РТРС
Карл Билт коначно је искрено проговорио о умјешаности САД у рат у БиХ, може ли се очекивати да на исти начин у неком будућем времену проговори и о умјешаности САД у украјинску кризу?
Да Американци нису извршили притисак на Алију Изетбеговића да повуче потпис са Кутиљеровог плана за Босну и Херцеговину, трогодишњи грађански рат у тој балканској земљи могао би да буде избјегнут, тврди шведски политичар Карл Билт.
Билт, својевремено дубоко умјешан у југословенску кризу, данас је активан као члан међународног савјетодавног тима предсједника Украјине, државе у којој такође траје грађански оружани сукоб, и који би такође био избјегнут да није било америчког мијешања, о чему би такође могао да свједочи. Међутим, Билт вјероватно чека да прође четврт вијека да би проговорио о Украјини као што данас говори о БиХ.
Аналитичар Драгомир Анђелковић очекује да се о Украјини и америчком мијешању у унутрашња питања те земље проговори и раније, за пет или десет година, када ћемо моћи да чујемо неки искрени исказ Карла Билта или неког другог. Матрица западне политике је таква, тврди Анђелковић, да западни центри моћи изазивају ратове и разне подлости који доводе до крвопролића, чега смо ми на Балкану били свједоци.
“Људи који су у томе учествовали, који су одрађивали прљаве послове, када прође неко вријеме, да би купили амнестију пред историјом или задовољили сопствену савијест, признају о каквим прљавим пословима се радило. Чули смо недавно Тонија Блера у каквим је прљавим пословима учествовао ради америчке агресивне политике на Блиском истоку, сада чујемо Карла Билта шта прича о БиХ. Несумњиво, сутра ће бити јасно да је Запад намјерно изазвао рат у Украјини како би дјеловао против Русије, а они који су слуге и носиоци такве политике почеће да се посипају пепелом због недјела у којима данас учествују“, каже Анђелковић.
На површини и у дубини западне политике, према Анђелковићевим ријечима, доминирају двоструки аршини и двоструки морал.
Са једне стране, поштено је и потпуно тачно свједочење Карла Билта о дешавањима у БиХ, сматра главни уредник Нове српске политичке мисли Ђорђе Вукадиновић. Његово свједочење о одговорности САД у спријечавању постизања договора међу народима у БиХ прије него што се одиграо крвави сукоб већ је познато јавности и политичким структурама и на нашем простору, и у свијету, али оно, према Вукадиновићевим ријечима ипак заслужује похвалу.
Намеће се питање, каже Вукадиновић, да ли ћемо за десет, петнаест или двадесет година слушати његово слично свједочење у вези са украјинском кризом, у коју је Билт исто тако дубоко инволвиран.
Вукадиновић наводи да Билт није једини свједок неподопштина које су се дешавале током рата у БиХ, поред њега о томе су свједочили и генерали Мекензи и Роуз, па и тадашњи специјални представник генералног секретара УН Јасуши Акаши. Заједнички именитељ свим овим свједочењима је да је, различитим методима политичке и медијске манипулације за сукобе окривљавана једна страна, док је друга за своје поступке била амнестирана и награђивана.
Билтова навала искрености закаснила је у односу на остале актере југословенске кризе, али за Вукадиновића је важна матрица по којој они функционишу.
“Да ли се ради о томе да проради савјест, или се промијени интерес, или да ствар више не буде важна, овакве изјаве и свједочења нам помажу да склопимо коцкице о ономе што се заиста дешавало на простору бивше Југославије деведесетих година, као што можемо претпоставити да ће сличне изјаве, не само Карла Билта, помоћи да разумемо шта се прошле и ове године дешавало у Кијеву и Украјини“, закључује Вукадиновић.
Свједочења попут Билтовог сигурно имају историјску вриједност. Међутим, за људе који су преживјели санкције, бомбардовање, прогоне и сатанизацију западних медија, накнадна свједочења мало значе јер не доносе ништа. Ни у једном од тих свједочења нема онога основног кајања за почињена дјела.
Нико се од свједока којима је накнадно прорадила савјест није извинио због учествовања у организованој кампањи против једног народа. Зато свједочења без прихватања одговорности или кривице за учињено, за обичне грађане имају малу вриједност.
