Кључна изјава глобалне стратегије ЕУ, како је објаснила бечком дневнику Стандард, јесте да је свет не тако лепо место пуно криза и конфликата, а да европске државе у њему могу опстати само ако су јединствене.

„Та порука је за мене и после Брегзита и после Трампа још битнија. Околност да нам Трамп каже да би требало само да се бринемо о безбедности је додатни разлог за то да бисмо требали да изразимо заједничку спољну и безбедносну политику, кроз више сарадње и чак више интеракције“, истакла је Точијева.

Подвукла је да је највећи проблем ЕУ изнутра, а не споља.

„Питање је да ли после Брегзита следи домино ефекат на друге државе. Ја то не верујем. Тренутно ствари иду у правцу обрнутог тренда. То показују избори и влада у Шпанији, као и председнички избори у Аустрији. Међутим највећи тест по ЕУ биће Француска, Италија и Немачка. Ако председнички избори у Француској протекну добро, онда можемо да се даље бавимо применом глобалне стратегије. Ако не, то би значило крај за ЕУ. Унија може постојати без Британаца, али не и без Француске“, истиче Точијева.

Када је реч о трансатлантским односима, Точијева подсећа да се не ради о новим тоновима које ЕУ чује из Вашингтона.

„Министар одбране САД Роберт Гејтс већ је, у свом опроштајном говору 2011. године, рекао слично, а то је да је Хладни рат окончан пре пар деценија, да је Унија богатија од Америке и да је време да сама почиње да плаћа за своју безбедност. Искрено речено то није безобразна порука. До сада су Американци увек љубазно формулисали ту поруку, а ми је нисмо слушали. То се сада мења, а ако САД пробуде Европу то је добра ствар“, уверена је Точијева.

У будућности, како каже, очекује да ће ЕУ формирати оквир за озбиљнији приступ Европљана по питању безбедности. Безбедност ће остати у националној надлежности, али ће кроз сарадњу расти способност свих.