САВЕТ ПРОФЕСОРА: Сва јаја не треба држати у једној корпи – посебно у време кризе

У кризи какву увек доносе последице ратних збивања, па и овог у Украјини, нико не може да зна ко је најбољи чувар вредности новца, да ли је то банка, сламарица, улагање у некретнине, куповина девиза, акција… Оно што је ипак сигурно је да сва јаја, што би народ рекао, не треба држати у истој корпи, сматра економиста Љубодраг Савић.

Дилему о томе на који начин најбоље управљати сопственим финансијама, крајем прошле године подстакао је раст инфлације у свету пошто су се нетачним испоставиле прогнозе западних економских аналитичара да ће она бити пролазна и кратког даха. Сада су то додатно актуелизовала ратна дешавања у Украјини која као и увек у сличним ситуацијама људе који имају вишак пара стављају пред дилему шта с њима.

Никако сва јаја у исту корпу

Таман када се већ неко време мислило да је стара институција сламарице прошлост јер је изгубила битку са банкама, она је враћена у игру. Од некадашњег закопаног породичног блага, до инвестирања у акције, широк је дијапазон, али шта је оно што доноси највећу сигурност да новац неће изгубити вредност.

Професор Економског факултета у Београду, др Савић напомиње да иако по том питању имамо доста искуства, па и оног најсвежијег из светске економске кризе 2008. године, сада је другачија ситуација. И пре ове ескалације кризе људима у Србији, али и онима који су зарадили паре радећи у иностранству најчешћи избор је била куповину станова као најсигурнија инвестиција.

„Апсолутно нико на кугли земаљској не може са сигурношћу да се заштити од дејства инфлације и не може рационално размишљајући да каже – ово је нешто што ће сигурно чувати мој новац, или имовину и када прође криза наставићу даље. Нема тога“, каже Савић за Спутњик. Па ни куповина станова која је у овом тренутку исплатив посао, не значи да ће бити и надаље, додаје наш саговорник.

Не бежати од банака

Он подсећа како су својевремено станови код београдске Арене плаћани и 4.500 евра за квадрат да би већ после годину и по дана њихова цена пала на испод 2000 евра.

„Опција је да људи штеде неки новац и ја се у принципу не бих много плашио штедње новца у банкама, јер шта је друга опција. Да уложе новац у неки бизнис када ниједан није сигуран. Да га држе у кући и да дођу лопови па га опљачкају. Значи, већи део новца човек треба да држи, али у различитим банкама“, истиче овај економиста.

Како је сликовито објаснио, у случају да банка пропадне да не оде баш све дођавола. Он подсећа и на то да према пропису о осигурању депозита држава гарантује штедњу у банкама до висине од 50.000 евра.

У сламарицу за не дај Боже

Савић, такође, истиче да у оваквим временима свакако један мањи део новца човек мора да има у кући за, што се каже, не дај Боже.

„Ако неко има неки новац и хоће да га улаже и размишља шта би то било сигурно, нема ништа сигурно. Међу економистима важи правило, што историјски подаци потврђују, да ако хоћеш да се коцкаш са новцем, да зарадиш или изгубиш велики новац, купуј хартије од вредности и купуј акције. А ако хоћеш на дуги рок да очуваш уштеђевину и још нешто зарадиш на њој најчешће се препоручује штедња у швајцарском франку. Друге валуте, долар и евро су подложне великим осцилацијама“, напомиње он.

Деси се, каже, то некад и са швајцарским франком, али у суштини то је валута која је на дуги рок најстабилнија.

Најбољи микс

„Нема разлога да бринемо за курс зато што су девизне резерве никад веће, и пре свега је јак динар због чињенице да имамо висок прилив страних директних инвестиција, између три и три и по милијарде евра. Имамо нашу дијаспору која шаље и то сада држи динар, наравно уз релативно добре остале резултате и то се, како ствари стоје, неће скоро мењати“, каже Савић.

Процењујући реалне параметре нема разлога ни да вршимо десант на продавнице, ни десант на мењачнице, додаје он, али и упозорава да уколико ова криза потраје потреса мора да буде.

Ту нико неће бити имун па ни стабилније и јаче економије од наше, што је већ виђено када су преко ноћи 2009. гурнуте у кризу.

Опрезан човек никада то не може да искључи, каже Савић и саветује да је увек у принципу најбољи микс могућих опција да бисмо колико-толико сачували вредност новца – нешто држати у банци, нешто код куће, а на дуги рок се највише исплати куповина швајцараца.