САУДИЈСКА АРАБИЈА: Игра живаца великих играча од које свет страхује

Након напада дроном на Абкаик у Саудијској Арабији, највеће светско постројење за прераду нафте, изгледало је као да је Блиски исток поновно на ивици рата, пише у анализи хрватски „Јутарњи лист“.

Чланови владе америчког председника Доналда Трампа директно су окривили Иран за напад, а Трамп је најавио да је Америка попут пушке „запета и спремна“, али се затим „примирио“ и објавио да чека да му Саудијци кажу шта желе даље да учини, пише у тој анализи.

Када је државни секретар Мајк Помпео стигао у среду у Ријад, пет дана након напада, чак је и најагресивнији члан Трампове владе знатно ублажио своје ставове и најавио да Вашингтон и његови савезници трагају за „мирним решењем“ ситуације.

У позадини овог сложеног случаја као и увек налази се жестока битка Ирана и Саудијске Арабије за доминацију на Блиском истоку, заливски Хладни рат, у којем готово да и нема позитиваца, наводи хрватски лист.

Данашње растуће напетости почеле су пре нешто више од годину дана, када је Трамп одлучио да се Америка једнострано повлачи из споразума о нуклеарном наоружању са Ираном, који је на три године колико-толико спустио тензије у региону.

Трамп је годинама критиковао споразум са Ираном, верујући да може да постигне бољи, а приликом изласка из споразума најавио је како ће пронаћи „стварно, свеобухватно и трајно решење“ које би требало да спречи Иран да развије нуклеарно оружје.

Наметнуо је санкције Ирану, верујући да ће Техеран тиме присилити да се врати за преговарачки сто и пристане на уступке које би потом могао да приказује као свој велики спољнополитички успех, но та стратегија му се обила о главу.

Иран је након америчког повлачења из споразума почео да се понаша све агресивније у региону, вероватно како би демонстрирао предности мировног споразума, али и како би обезбедио да у будућим преговорима напуштени споразум буде тек полазна тачка, минимум испод којег се не иде.

Већи део агресије Иран је усмерио на највећег регионалног супарника, уједно и најоданијег америчког савезника у региону — Саудијску Арабију.

Иранци су одлучили да Саудијце ударе на производњу нафте, тамо где их највише боли и где ће цео свет осетити последице.

У мају ове године неидентификовани нападачи саботирали су четири нафтна танкера у Оманском заливу, од којих су два била у власништву „Арамка“, саудијске државне нафтне компаније.

Према извештају Уједињених нација, напад су одрадиле изразито добро обучене и обавештене снаге.

Истрага УН закључила је да је напад „морао да буде спонзорисан од стране неке државе“.

Иако се вероватно радило о иранским специјалцима, што су тврдили и Вашингтон и Саудијска Арабија, Техеран је задржао довољну дистанцу да може да негира било какву умешаност.

САД су одговориле слањем додатних 1.500 војника у Персијски залив, заједно са извиђачким летелицама, ратним авионима, војним инжењерима и другим снагама.

Месец дана касније нападнута су још два танкера, поновно без икаквих доказа о томе ко су нападачи.

Убрзо је дошло и до директног сукоба америчких и иранских војних ресурса, када је противваздушна одбрана Иранске револуционарне гарде срушила најмодернији амерички извиђачки дрон „Глобал Хок“ у Ормуском мореузу.

Трамп је дан касније тврдио да је све било спремно за одмазду, односно напад авионима на иранска војна постројења, али да је га отказао у последњем тренутку, 10 минута пре планираног почетка, јер су му војни званичници рекли да би у нападима погинуло до 150 људи.

Одмазда је дан касније изведена сајбер-нападом, без људских жртава.

Саудијска Арабија на папиру је изузетно моћна војна сила, са трећим највећим војним буџетом на свету, иза САД и Кине, пише Јутарњи лист.

Међутим, она се у пракси показала као „папирни тигар“.

У директном сукобу Саудијске Арабије и Ирана војни аналитичари тврде да не би било победника.

Иран има двоструко више војника од Саудијаца, али ирански авиони су стари и очајнички им треба модернизација.

С друге стране, Иранска револуционарна гарда оставља утисак организованије и мотивисаније војске.